Kineski rover pronašao je nove dokaze koji podržavaju teoriju da je Mars nekada bio dom ogromnog okeana, uključujući praćenje neke drevne obale gde je voda možda nekada zapljuskivala, navodi se u studiji u četvrtak.
Teorija da je okean pokrivao čak trećinu Crvene planete pre milijardi godina bila je predmet debate između naučnika decenijama, a jedan spoljni istraživač je izrazio skepticizam u vezi sa najnovijim otkrićima.
Godine 2021. kineski rover Žuron sleteo je na ravnicu u regionu Utopije na severnoj hemisferi Marsa, gde su ranije primećene indikacije drevne vode.
Od tada ispituje crvenu površinu, a neki novi nalazi iz misije otkriveni su u novoj studiji u časopisu Scientific Reports.
Vodeći autor studije Bo Vu sa Politehničkog univerziteta u Hong Kongu rekao je za AFP da su različite karakteristike koje sugerišu da su oko Zhurongovog područja sletanja primećene različite karakteristike okeana iz prošlosti, uključujući „konuse sa jamicom, poligonalna korita i urezane tokove“.
Prethodna istraživanja su sugerisala da su čunjevi nalik kraterima mogli da potiču od blatnih vulkana i da su se često formirali u oblastima gde je bilo vode ili leda.
Podaci sa rovera, kao i satelitski podaci i analize sa Zemlje, takođe sugerišu da je obala nekada bila u blizini tog područja, prema studiji.
Tim istraživača je procenio da je okean nastao poplavama pre skoro 3,7 milijardi godina.
Zatim se okean zamrznuo, urezavši obalu, pre nego što je nestao pre nešto više od 3,4 milijarde, prema njihovom scenariju.
Bo je naglasio da tim „ne tvrdi da naši nalazi definitivno dokazuju da je na Marsu postojao okean“.
Taj nivo sigurnosti će verovatno zahtevati misiju da se neke marsovske stene vrate na Zemlju radi bližeg pogleda.
Bendžamin Kardenas, naučnik koji je analizirao druge dokaze o marsovskom okeanu, rekao je za AFP da je „skeptičan“ prema novoj studiji.
Smatrao je da istraživači nisu dovoljno uzeli u obzir koliko je jak marsovski vetar razneo sediment i istrošio stene tokom poslednjih nekoliko milijardi godina.
„Skloni smo da smatramo da Mars nije mnogo aktivan, kao Mesec, ali je aktivan!“ rekao je Kardenas sa Državnog univerziteta Pensilvanije u Sjedinjenim Državama.
On je ukazao na prethodna istraživanja modeliranja koja su sugerisala da bi „čak i spore stope erozije Marsa“ uništile znake obale tokom tako dugog perioda.
Bo je priznao da je vetar možda istrošio neke stene, ali je rekao da udar meteora koji udara na Mars takođe može „s vremena na vreme da iskopa podzemne stene i sediment na površinu“.
Iako je ukupna teorija i dalje sporna, Kardenas je rekao da je sklon „misliti da na Marsu postoji okean“.
Saznavanje istine moglo bi pomoći da se otkrije veća misterija: da li je Zemlja sama u Sunčevom sistemu u stanju da ugosti život.
„Većina naučnika misli da je život na Zemlji nastao ili ispod okeana gde su vrući gasovi i minerali iz podzemne površine došli do morskog dna, ili veoma blizu granice vode i vazduha, u malim plimskim bazenima“, rekao je Kardenas.
„Dakle, dokazi o okeanu čine da planeta izgleda gostoprimljivije.“
