Površina Marsa je na prvi pogled prilično pusto mesto. Tlo je višestruko suvo od najsušnije pustinje na planeti Zemlji, temperature se kolebaju iz jedne krajnosti u drugu, a vazduh je neverovatno tanak i toksičan.
Pa ipak, postoji dovoljno dokaza da je planeta nekada bila mnogo toplija i vlažnija, sa puno tekuće i stajaće vode na njenoj površini. Vremenom, kako se atmosfera Marsa polako uklanjala, veliki deo ove vode je izgubljen u svemir, a ono što je preostalo je uglavnom koncentrisano oko polova u vidu glacijalnog leda i permafrosta.
Već godinama svemirske agencije šalju robotske lendere, rovere, orbitere i letelice na Mars da saznaju više o tome kada je ova tranzicija trajala i koliko je dugo trajala. Prema kineskoj misiji Tianven-1, koja uključuje rover Žuron, možda je na površini Marsa bilo tečne vode kasnije nego što se ranije mislilo.
Prema novom istraživanju Kineske akademije nauka (CAS), Zhurong rover je posmatrao dine bogate soli u regionu Utopia Planitia koje su pokazale pukotine i kore, što ukazuje na moguće prisustvo vode još pre nekoliko stotina hiljada godina.
Istraživački tim su zajedno predvodili Ksiaoguang Kin i Ksu Vang iz Ključne laboratorije za kenozojsku geologiju i životnu sredinu na Institutu za geologiju i geofiziku; i Ksin Ren i Jianjun Liu iz Ključne laboratorije za istraživanje Meseca i dubokog svemira (deo Nacionalnih astronomskih opservatorija).
Njima su se pridružili mnogi dodatni istraživači iz ovih institucija, Fakulteta za nauku o Zemlji i planeti i Instituta za fiziku atmosfere. Njihovi nalazi su opisani u radu koji se pojavio u časopisu Science Advances 28. aprila.
Kako opisuju, Zhurong rover je primetio zanimljive karakteristike na površinama Barchan dina u Utopia Planitia, masivnoj ravnici i najvećem udarnom basenu u Sunčevom sistemu. Ove dine su karakteristična karakteristika na severnoj hemisferi Marsa koje su slične dinama koje se pojavljuju u pustinjama širom Zemlje.
Oni su rezultat toga što jaki vetrovi talože pesak u obliku polumeseca, sa zakrivljenom stranom okrenutom u pravcu vetra. Kada je posmatrao deo dina u južnom delu Utopije Planitije, Zhurong je primetio kore, pukotine, agregate i svetle poligonalne grebene.
Tim je zaključio da su ove karakteristike nastale od malih džepova vode od otopljenog mraza ili snega pomešanog sa mineralnim solima. Kada je voda sublimirala u Marsovoj atmosferi, za sobom su ostavljene mrlje tvrde kore i rastresitog materijala, zajedno sa udubljenjima i grebenima. Kao i druge karakteristike koje su nastale u prisustvu vode, ove su tada sačuvane Marsovom izuzetno hladnom i suvom atmosferom.
Ali za razliku od drugih karakteristika koje su stare stotine eona ili milijardi godina, tim procenjuje da su se ove karakteristike formirale pre između 1,4 miliona i 400.000 godina (možda čak i nedavno).
Kako objašnjavaju u svom radu, tim je uspeo da isključi mogućnost da su smrznuti ugljen-dioksid („suvi led“) i vetar odgovorni:
„Umesto toga, najverovatniji uzrok je uključivanje slane vode iz odmrznutog mraza/snega. Ovo otkriće baca svetlo na vlažnije uslove moderne marsovske klime i pruža ključne naznake budućim istraživačkim misijama u potrazi za znacima postojećeg života, posebno na niskim geografskim širinama sa relativno toplijim, pogodnijim površinskim temperaturama.“
Tokom perioda o kome je reč, okruženje na Marsu bilo je slično današnjem (tj. izuzetno hladno i suvo). Stoga, ovi nalazi ukazuju na to da je nedavno na Marsu postojao hidrološki ciklus, daleko noviji nego što se ranije mislilo.
Tim je takođe vodio kompjuterske simulacije i kombinovao ih sa zapažanjima drugih robotskih misija. Ovo je pokazalo da bi uslovi mogli biti pogodni u drugim regionima na Marsu za stvaranje mraza i leda u određeno doba godine, što dovodi do sličnih karakteristika na drugim mestima.
Ovo je u skladu sa zapažanjima robotskih misija otkako su NASA-ine misije Viking 1 i 2 istraživale Mars kasnih 1970-ih. Međutim, naučnici su bili opšteg mišljenja da se jutarnji mraz javlja samo na određenim lokacijama i pod veoma ograničenim uslovima.
Ovo otkriće ukazuje da bi na Marsu danas u drugim regionima moglo postojati periodične mrlje tečne vode, iako bi ta količina bila veoma mala. Kako autori studije navode:
„Ovo otkriće baca svetlo na vlažnije uslove moderne klime na Marsu i daje ključne naznake budućim istraživačkim misijama u potrazi za znacima postojećeg života, posebno na niskim geografskim širinama sa relativno toplijim, prihvatljivijim površinskim temperaturama.
Ovo otkriće bi takođe moglo da ukaže na postojanje malih delova plodnog tla gde bi mikrobiološki život mogao da postoji i danas. Naravno, potrebne su dodatne studije pre nego što se bilo šta od ovoga može sa sigurnošću reći. Ove studije će možda morati da sačekaju na buduće misije, pošto se rover još nije probudio iz hibernacije.
Prema Zhang Rongkiaou, glavnom dizajneru Tianven-1, ovo je vjerovatno zbog nakupljanja prašine na solarnim panelima rovera. Kao i NASA-ine misije Insight i Opportuniti, ovo bi moglo sprečiti da misija ponovo funkcioniše.
Otkako je sleteo sa lendera Tianven-1 22. maja 2021., rover je proveo otprilike godinu dana istražujući površinu Marsa pre nego što je ušao u hibernaciju 20. maja 2022. Pošto je dizajniran da radi samo 90 marsovskih dana (sola) , ili 93 zemaljska dana, rover je znatno premašio svoj predviđeni životni vek.
Od 5. maja 2022, Zhurong je takođe uspeo da pređe 1.921 metar preko površine. Ako Kineska nacionalna svemirska agencija ne bude u stanju da ponovo aktivira rover ubrzo i odluči da završi misiju, Zhurong nije mogao da izabere dublje otkriće da krene u akciju!