NASA-in rover Kjuriositi otkrio je prve dokaze da je Mars nekada imao klimu koja se smenjivala između vlažnih i suvih godišnjih doba sličnu Zemlji, objavila je studija u sredu, sugerišući da je crvena planeta možda nekada imala prave uslove za održavanje života.
Iako je površina Marsa sada sušna pustinja, smatralo se da su se pre više milijardi godina reke i ogromna jezera protezala njegovom površinom.
Od 2012. rover Kjuriositi istražuje ogroman krater Gejl, za koji se veruje da je dom bivšeg jezera i da ima ogromnu planinu sedimenta visoku skoro šest kilometara (četiri milje) u svom centru.
„Ubrzo smo shvatili da radimo u jezerima i rečnim naslagama, ali nismo znali za koju vrstu klime su oni povezani“, rekao je za AFP Vilijam Rapin, istraživač u francuskom naučno-istraživačkom centru CNRS i glavni autor studije.
Dok se penjao na padinu planine sedimenta 2021. godine, Kjuriositi je pronašao naslage soli koje formiraju šestougaoni uzorak u zemljištu od pre skoro četiri milijarde godina.
Instrumenti rovera identifikovali su uzorke kao pukotine u osušenom blatu, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature.
„Kada se jezero presuši, mulj pukne, a kada se ponovo napuni, pukotine zarastaju“, objasnio je Rapin.
Ponovite ovaj postupak dovoljno puta, a pukotine se same ređaju u šesterokute.
Dakle, ovo je „prvi opipljivi dokaz da je Mars imao cikličnu klimu“, rekao je Rapin.
Redovne vlažne i suve sezone, kao na Zemlji, mogle su da obezbede uslove potrebne za nastanak života, rekli su istraživači.
Curiositi je već otkrio prisustvo organskih jedinjenja koja se smatraju građevinskim blokovima života na Marsu, što bi moglo biti još jedan deo slagalice.
Ali ovim građevinskim blokovima su potrebni pravi uslovi da postanu prethodnici života.
„U svetu koji je previše suv, ovi molekuli nikada nemaju priliku da se formiraju – niti u svetu koji je previše vlažan“, rekao je Rapin.
Ali odagnajte misli o krupnim zelenim ljudima – ako je Mars podržavao život, verovatno su to bili primitivni jednoćelijski mikroorganizmi.
„Tokom 11 godina, pronašli smo dovoljno dokaza da je drevni Mars mogao podržati mikrobiološki život“ zahvaljujući rovera Curiositi, rekao je Ešvin Vasavada iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon.
„Sada je misija pronašla dokaze o uslovima koji su takođe mogli promovisati nastanak života“, rekao je on u izjavi.
Otkriće tako drevnog terena nikada nije bilo moguće na Zemlji, gde tektonske ploče neprestano menjaju površinu, uklanjajući tako dugotrajne tragove prošlosti.
To znači da bi proučavanje Marsa — kome nedostaju tektonske ploče — moglo pomoći naučnicima da reše misteriju kako je nastao život na našoj planeti.
„Prilično je srećno od nas što imamo planetu poput Marsa u blizini koja još uvek čuva sećanje na prirodne procese koji su možda doveli do života“, rekao je Rapin.
