Mali tim geologa, vulkanologa i naučnika Zemlje iz Karnegi instituta za nauku, Zemlju i planete Laboratorije, u SAD, GNS nauke, Vairakei istraživački centar, na Novom Zelandu, Tehnološki univerzitet u Oklandu, na Novom Zelandu, Univerzitet u Okland, na Novom Zelandu i Ministarstvo za zemljište i prirodne resurse u Tongi, delimično su mapirali stanje magmatskog sistema ispod vulkana Hunga i pre i posle njegove erupcije 2022.
U svom radu objavljenom u časopisu Science Advances, grupa opisuje kako su koristili dve vrste tehnologije da saznaju više o rezervoarima magme koji leže ispod vulkana u južnom Pacifiku.
U januaru 2022. vulkan Hunga je doživeo ogromnu erupciju – toliko jaku da se njegova kaldera potpuno urušila, njegov perjanik je dostigao 58 kilometara u mezosferu, a cunami koji je stvorio stigao je do obala SAD i Japana. Međutim, pokazalo se da je proučavanje vulkana i njegove erupcije izazovno zbog njegove podvodne lokacije. U ovom novom naporu, istraživački tim je zauzeo drugačiji pristup da sazna više o komorama magme koje leže ispod vulkana.
Budući da je teško postaviti konvencionalnu sonarnu opremu u takvo podmorsko okruženje, istraživački tim je umesto toga koristio podatke sa satelita koji su toliko osetljivi da mogu meriti male razlike u nivou mora širom sveta. Male razlike u nivou mora iznad vulkana, zbog magme unutar komora, primetili su istraživači, mogu se koristiti za merenje količine magme unutar takvih komora i za mapiranje njihove veličine.
U tom cilju, analizirali su podatke iz satelitskih radarskih impulsa i takođe iz batimetrije sa više zraka za region – zajedno su dva izvora podataka omogućila istraživačima da naprave delimične mape magma komora ispod vulkana – jednu od pre erupcije, drugu posle — omogućavajući poređenje.
Proučavajući njihove mape, istraživački tim je otkrio da postoje tri džepa magme ispod vulkana, dva koja su tečna i treći koji je uglavnom učvršćujuća kaša. Takođe su otkrili da je većina magme uključene u erupciju došla iz centralne komore i da je otprilike 30% njenog sadržaja izneto iz vulkana tokom erupcije, što je dovelo do kolapsa kaldere.
Istraživači su takođe pronašli dokaze o kanalu koji povezuje dve komore ispunjene tečnošću, što je omogućilo da se veliki deo magme izgubljene iz centralne komore dopuni. Oni očekuju da će dalje proučavanje satelitskih podataka otkriti više detalja o komorama ispod vulkana.
