„Ne pecajte u ovim vodama.“ „Sadrži visoke nivoe žive.“
Ova upozorenja su prikazana na hiljadama jezera i reka širom sveta, kao i na brojnim ribljim proizvodima.
Ali jedenje ribe pune žive nije jedini izvor izloženosti živi. Još opasnije je udisanje živinih para, koje se oslobađaju pošto se živa koristi za ekstrakciju drugog elementa u tragovima — zlata. Rudari koji udišu pare žive mogu doživeti iste toksične efekte kao i ljudi koji jedu hranu punu žive: drhtanje udova, zamagljen vid, gubitak funkcionalnosti udova, pa čak i smrt. Globalno, između 10 i 19 miliona ljudi radi u zanatskom i malom iskopavanju zlata.
Proučavao sam uticaj žive na životnu sredinu širom sveta u poslednjih osam godina. Moje nedavno istraživanje je pronašlo efikasan način da se smanji emisija žive iz zanatske i male eksploatacije zlata u Senegalu kroz obrazovanje i distribuciju opreme.
Održali smo edukativne sesije o opasnostima od žive i o upotrebi opreme za smanjenje emisije i izloženosti žive. Sesije su održavali članovi zajednice od poverenja, na lokalnim jezicima, koristeći jednostavne grafike. Zajednice su takođe dobile opremu: retorte (uređaje za hvatanje žive) koje su proizveli lokalni metalci koristeći lokalno dostupne materijale. Stavili su ih na raspolaganje za kupovinu u lokalnim prodavnicama.
Zanatski i sitno iskopavanje zlata proizvodi oko 20% sveg zlata prodatog na svetskom tržištu. Proces je daleko od ekološki prihvatljivog. Velike površine šume su iskrčene kako bi se napravilo mesto za rudarsku opremu. Zemlja ili sediment se izvlače iz jama ili reka. A onda se živa meša u sediment.
Živa se koristi u ekstrakciji zlata jer je jeftina, lako se dobija i efikasna u odvajanju zlata. Formira prevlaku oko zlata, stvarajući amalgam živa-zlato. Ovaj amalgam se zatim spaljuje, ostavljajući iza sebe zlato koje se može prodati za veliku zaradu. U tom procesu, ogromne količine žive se oslobađaju u atmosferu.
Zanatska i mala eksploatacija zlata je najveći globalni izvor zagađenja živom, koji emituje više žive nego sagorevanje uglja. Javlja se u preko 70 zemalja, od kojih većina u podsaharskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi. Minamata konvencija o živi u Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu stupila je na snagu 2017. kako bi se smanjila proizvodnja, trgovina i upotreba žive na globalnom nivou. Član 7 se posebno bavi živom u zanatskom i malom iskopavanju zlata.
Uprkos Konvenciji, bilo je malo uspeha u smanjenju upotrebe žive i emisija iz zanatske i male eksploatacije zlata. Mnogi istraživači i organizacije su nastojali da obuče ljude o opasnostima od žive ili su uveli tehnologije bez žive. Ove intervencije ponekad u početku uspevaju da smanje upotrebu žive, ali nove prakse se ne nastavljaju uvek.
Javnozdravstvene intervencije nas uče da znanje ne dovodi uvek do promene ponašanja. Na primer, znamo da je pušenje opasno, ali mnogi ljudi nastavljaju da puše. A tehnologije bez žive su često skupe, proizvedene od materijala koji se ne mogu nabaviti na lokalnom nivou i veoma su tehničke.
U nedavnoj studiji, radio sam sa saradnicima u Senegalu na smanjenju emisije žive iz zanatske i male eksploatacije zlata. Zajedno smo uparili edukativnu kampanju sa distribucijom opreme tokom šest meseci. Kroz ankete pre i posle intervencije, otkrili smo da je bila veoma uspešna u povećanju znanja o opasnostima od žive i povećanju upotrebe poboljšanih tehnologija.
Članovi zajednice od poverenja vodili su obrazovne sesije na lokalnim jezicima. Vizuelni materijali su kreirani uz povratne informacije od lokalnih senegalskih saradnika kako bi se osigurala kulturna prikladnost. Lokalni ljudi su obučeni da prezentuju informacije rudarima i članovima zajednice i da odgovaraju na pitanja. Oni su plaćeni za pohađanje ove obuke.
Predavači su zatim vodili formalne sesije na kojima su razgovarali o ovim temama. Dodatne neformalne edukativne sesije su se održavale uz čaj u njihovim zajednicama na lokalnim jezicima. Na sesijama je naglašena opasnost od žive i savetovana upotreba retorta i lične zaštitne opreme kako bi se smanjile emisije i izloženost žive. Seoski poglavari, imami, izabrani zvaničnici, rudari, prodavci, ženske grupe i omladina svi su bili meta edukativnih sesija. Informacije su se širile i preko lokalnog radija, što je efikasna tehnika za dopiranje do šire publike u Senegalu.
Oprema je distribuirana lokalnim prodavnicama, čime su artikli dostupni za kupovinu. Cilj je bio da se poveća pristup opremi koja može da smanji izloženost živi, dok se i dalje zahteva od ljudi da je plaćaju, čime se smanjuje oslanjanje na spoljne organizacije za kontinuitet programa.
Distribucija opreme fokusirana je na retorte, uređaje koji deluju kao poklopac na loncu. U tradicionalnim metodama preko otvorenog plamena, amalgam žive i zlata oslobađa živu direktno u vazduh. U retorti, živa koja se oslobađa kondenzuje se na poklopcu retorte i prolazi kroz cev u kantu vode, gde se može prikupiti. Ovo smanjuje emisiju žive u vazduh i živa se može ponovo koristiti.
Retorte su napravljene korišćenjem lokalno dostupne opreme od strane lokalnog metalskog radnika. Dizajn je odgovarao potrebama rudara i uključivao njihove povratne informacije. Prvi komplet opreme je besplatno dat prodavnicama, a oni su nabavili zalihe opreme zaradom od prodaje prvog kompleta. Retorte su prodate za 15.000 CFA (oko 24,70 USD).
Zanatsko iskopavanje zlata je važan izvor života za mnoge ljude u Senegalu i širom sveta. S obzirom na opasnosti od toksičnosti žive, neophodno je smanjiti visoku izloženost rudara i njihovih zajednica. Naša studija pruža jedan mehanizam za postizanje ovog cilja.
Došlo je do pozitivne reakcije, što ukazuje na to da bi slične intervencije mogle biti efikasne u drugim zemljama sa zanatskim i malim iskopavanjem zlata.
