Povećanjem raznovrsnosti autohtonih biljaka u urbanim sredinama, istraživači sa Univerziteta u Melburnu su za samo tri godine uočili sedmostruko povećanje broja vrsta insekata, potvrđujući ekološke prednosti projekata urbanog ozelenjavanja. Nalazi su objavljeni u Ekološkim rešenjima i dokazima.
Studija, sprovedena u malom zelenom prostoru u gradu Melburnu, otkrila je da povećanje raznovrsnosti i složenosti biljnih zajednica dovodi do velikog povećanja biodiverziteta insekata, veće verovatnoće privlačenja insekata i većeg broja ekoloških interakcija između biljke i insekti.
Pokazalo se da unošenje prirode u naše gradove donosi niz koristi, od blagostanja do povećanja biodiverziteta i ublažavanja klimatskih promena. Mogućnost da kvantifikuje prednosti projekata ozelenjavanja kao što su vrtovi na krovovima ili urbane livade divljeg cveća postala je oštar fokus za ljude koji ih kreiraju i finansiraju.
Međutim, pre ove studije, bilo je malo uočenih dokaza o tome kako bi specifične akcije ozelenjavanja mogle da ublaže štetne efekte urbanizacije kroz povećanje broja autohtonih vrsta insekata koji su postali retki ili prestali da postoje u određenom području.
Glavni autor studije, dr Luis Mata sa Škole za poljoprivredu, hranu i nauku o ekosistemima i vodeći naučnik u istraživanju u Cesar Australia, objasnio je: „Naši nalazi pružaju ključne dokaze koji podržavaju najbolju praksu u dizajnu zelenih površina i doprinose ponovnom oživljavanju politika usmerenih na ublažavanje negativnih uticaja urbanizacije na ljude i druge vrste“.
Pre početka studije u aprilu 2016, izabrani zeleni prostor istraživačkog tima bio je ograničen u vegetaciji – jednostavno travnjak i dva drveta. Tokom aprila, lokacija je značajno transformisana kroz uklanjanje korova, dodavanje novog gornjeg sloja zemlje, dekompaktaciju zemljišta i đubrenje, organsko malčiranje i dodavanje 12 autohtonih biljnih vrsta.
Tokom četiri godine trajanja studije, istraživači su sproveli 14 istraživanja insekata koristeći entomološke mreže za uzorkovanje svake biljne vrste za mrave, pčele, ose, bube i još mnogo toga. Ukupno su identifikovane 94 vrste insekata, od kojih je 91 autohtona u Viktoriji, Australija.
„Ono što je najvažnije, autohtone vrste insekata koje smo dokumentovali obuhvatale su raznovrstan niz funkcionalnih grupa: detritojedi koji recikliraju hranljive materije; biljojedi koji obezbeđuju hranu za gmizavce i ptice; grabežljivce i parazitoide koji drže vrste štetočina pod kontrolom“, dodao je dr Mata.
Posle samo jedne godine, utvrđeno je da 12 biljnih vrsta zasađenih na početku studije podržavaju 4,9 puta više vrsta insekata od prvobitne dve vrste koje su postojale u zelenom prostoru gde je istraživanje sprovedeno. Do treće godine studije ostalo je samo devet biljnih vrsta, ali su i dalje podržavale 7,3 puta više vrsta insekata od prvobitnih vrsta prisutnih u zelenom prostoru.
„Povećanje raznovrsnosti i složenosti biljne zajednice dovelo je do — posle samo tri godine — do velikog povećanja bogatstva vrsta insekata, veće verovatnoće pojave insekata u zelenim površinama i većeg broja i raznolikosti interakcija između insekata i biljne vrste“, nastavio je dr Mata.
Fleksibilni pristup istraživačkog tima procenjivanju ekoloških prednosti urbanog ozelenjavanja može se prilagoditi za upotrebu na više lokacija, tokom različitih godišnjih doba ili tokom dužeg vremenskog perioda, što ga čini relevantnim za naučnike i urbaniste širom sveta.
„Voleo bih da vidim još mnogo urbanih zelenih površina pretvorenih u staništa za autohtone vrste“, izjavio je dr Mata. „Nadamo se da će naša studija poslužiti kao katalizator za novi način da se pokaže kako urbano ozelenjavanje može uticati na pozitivne ekološke promene.“
