Vakcine su poznate po svojoj sposobnosti da treniraju adaptivne imune ćelije kako bi prepoznale i borile se protiv specifičnih patogena, pružajući tako prvu liniju odbrane od opasnih virusa. Međutim, ćelije urođenog imuniteta, koje su prve na liniji odbrane protiv bilo kojeg fizičkog napadača, nemaju dugotrajno i specifično pamćenje kao adaptivne ćelije.
Naučnici sa Pritzker škole za molekularno inženjerstvo (PME) Univerziteta u Čikagu otkrili su da je moguće reprogramirati ove urođene ćelije kako bi postale efikasnije u borbi protiv sezonskih bolesti poput obične prehlade, pa čak i novih virusnih bolesti za koje vakcine još nisu razvijene. Njihova otkrića, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, otvaraju nove mogućnosti u borbi protiv infekcija.
Tim istraživača, predvođen profesorom Aaronom Esser-Kahnom i diplomiranim studentom Rilei Knightom, identifikovao je nekoliko malih molekula koji mogu inducirati obučeni imunitet bez neželjenih efekata koje imaju druge metode. Iznenađujuće, mnogi od ovih molekula bili su steroidi, koji su poznati po svojoj sposobnosti da potiskuju imuni sistem, a ne da ga pojačavaju.
„Ovo je otvorilo potpuno novu liniju istraživanja u našoj laboratoriji“, izjavio je profesor Esser-Kahn. „Mnogi od molekula koje smo pronašli su već odobreni od strane FDA za druge tretmane, što ovo čini obećavajućim terapeutskim pravcem.“
Koncept obučenog imuniteta nije nov. Naučnici su primetili da bebe koje su primile BCG vakcinu protiv tuberkuloze imaju niže stope smrtnosti od drugih infekcija, što sugeriše da vakcina pruža nespecifičnu zaštitu. Ova nespecifična zaštita može se proširiti na borbu protiv raka. Međutim, kontrola obučenog imuniteta je izazovna, jer može dovesti do autoinflamatornih bolesti kao što je ateroskleroza.
Knight je, zajedno sa Centrom za ćelijski skrining u Čikagu, pregledao 2.000 malih molekula kako bi testirao njihov uticaj na nivo citokina koje proizvode imune ćelije. Citokini su mali proteini koji signaliziraju imunološkom sistemu da reaguje na prisustvo patogena.
Rezultati su pokazali da 13 od 24 najbolja jedinjenja koja proizvode najviše citokina pripadaju klasi steroida, poput hidrokortizona i prednizolona. Iako su ovi steroidi poznati po suzbijanju određenih delova imunog sistema, testovi na miševima pokazali su da oni mogu inducirati znatno veći nivo citokina bez izazivanja dodatnog inflamatornog odgovora.
Ovi nalazi su značajni jer otvaraju nekoliko novih istraživačkih pravaca. Tim sada istražuje kako bi ova jedinjenja mogla poboljšati odgovore na vakcine i sprečiti metastaze raka. Takođe, istražuju načine kako da se ovi steroidi isporuče direktno u ciljane delove tela pomoću nanočestica.
„Sada smo više nego udvostručili poznata jedinjenja koja izazivaju obučeni imunitet“, rekao je Esser-Kahn. „Ovo su potencijalno novi alati u našem pristupu lečenju bolesti.“
Ovo istraživanje predstavlja veliki korak napred u razumevanju i manipulaciji urođenog imuniteta, otvarajući nove mogućnosti za borbu protiv bolesti za koje trenutno nemamo adekvatne vakcine ili tretmane.
