Koristeći antitela dobijena od alpaka, istraživački tim Univerziteta u Kentakiju razvio je alat koji bi mogao da dovede do novih terapija za zaustavljanje rasta nekoliko vrsta raka.
Dok istraživači raka znaju da je protein nazvan PRL-3 povezan sa rastom raka debelog creva, dojke, pluća, kože i krvi, malo je razumevanja o tome kako funkcioniše zbog nedostatka alata za njegovo efikasno proučavanje.
Sa jedinstvenim antitelima od alpake poznatim kao nanotela, tim predvođen istraživačem Centra za rak Marki u Velikoj Britaniji, dr Džesikom Blekburn, razvio je prvi efikasan alat za specifično ciljanje na PRL-3.
Ovo otkriće dovodi naučnike korak bliže razvoju leka koji može da zaustavi ekspresiju PRL-3 i rast raka, kaže Blekburn.
„Nanotela su vredni novi alati koji mogu pomoći istraživačima da bolje razumeju kako PRL-3 doprinosi progresiji raka“, rekao je Blekburn, vanredni profesor na Odeljenju za molekularnu i ćelijsku biohemiju UK College of Medicine. „Na kraju, ovo otkriće otvara nove mogućnosti za razvoj boljih tretmana za borbu protiv raka i poboljšanje života pacijenata.“
PRL-3 nanotela, razvijena u saradnji sa UK Protein Core, pokazala su obećavajuće rezultate u laboratorijskim testovima istaknutim u časopisu PLOS ONE.
Nanotela su bila u stanju da identifikuju PRL-3 unutar ćelija raka i prikače se na aktivno mesto proteina, potencijalno ometajući njegovu sposobnost da promoviše rast raka. Pored toga, nanotela su smanjila interakciju između PRL-3 i drugog proteina zvanog CNNM3, za koji je poznato da promoviše rast raka na životinjskim modelima.
Blekburn kaže da će sposobnost nanotela da lociraju PRL-3 unutar ćelija raka dati istraživačima novi uvid u to sa kojim drugim proteinima ili molekulima komunicira, što će doprineti razumevanju njegove funkcije kod raka. Njihova sposobnost da se vežu za PRL-3 takođe može imati potencijal za terapijski razvoj.
„Nanotela koja ciljaju na druge proteine su već u kliničkim ispitivanjima za različite ljudske bolesti, tako da bi moglo biti moguće da se nanotelo PRL-3 koristi kao lek za vezivanje za PRL-3 i inhibiranje njegove aktivnosti“, rekao je Blekburn.
Alpake su jedna od retkih životinja koje proizvode nanotela, poznata i kao jednodomenska antitela ili antitela samo za teški lanac. Nanotela su 10 puta manja od običnih antitela. Njihova veličina im daje potencijal da uđu u ćeliju na način na koji normalno antitelo ne može, nudeći obećavajuće sredstvo za razumevanje bolesti i razvoja lekova.
„Nanotela su postala ‘vruće’ novo istraživačko sredstvo zbog svoje male veličine, stabilnosti, visokog afiniteta, visoke specifičnosti, lakoće manipulacije i lakoće proizvodnje. Sada postoji preko 2.000 publikacija koje uključuju nanotela koje su navedene u PubMed-u“, rekao je Lu Herš , dr., profesor na Odseku za molekularnu i ćelijsku biohemiju i direktor Proteinskog jezgra u Velikoj Britaniji.
Velika Britanija je samo jedna od nekoliko institucija koje trenutno proizvode nanotela alpake koja se koriste za biomedicinska istraživanja. U proteklih šest godina, UK Protein Core je pomoglo istraživačima da generišu više od 100 nanotela za ciljanje proteina uključenih u različite ljudske bolesti uključujući rak, dijabetes, neurološke poremećaje i viruse poput COVID-19.
Ovaj proces zahteva saradnju stručnjaka iz različitih disciplina, specijalizovanu opremu i, naravno, alpake. Da bi se stvorila nanotela, alpake su imunizovane proteinom od interesa, a šest nedelja kasnije, istraživači prikupljaju uzorke krvi. Zatim se nanotela koja ciljaju na protein identifikuju, izoluju, testiraju i reprodukuju u laboratoriji.
Protein Core je imao partnerstvo sa lokalnom farmom alpaka, gde životinje borave veći deo godine. Oni su posetili severnu farmu u Velikoj Britaniji da bi se vakcinisali i vadili krv.
