Mačke žive pored ljudi oko 12.000 godina i za to vreme, čini se da su pomno obraćale pažnju na to kako komuniciramo.
Nova studija sugeriše da naši mačji saputnici čak mogu da nauče da povezuju reči koje koristimo za određene objekte ili slike, i oni to shvataju brže nego naše bebe.
Prethodno istraživanje je pokazalo da mačke mogu da prate pokazivanje ljudi, da razumeju ko je u njihovom timu, kome mogu da veruju i ko je zadužen za njihovu hranu. Takođe znamo da mogu prepoznati svoje ime.
Mačke mogu čak i da nauče imena poznatih mačaka i ljudi – otkrića koja su navela kognitivnog naučnika i prvog autora nove studije, Saho Takagija sa Univerziteta Abazu u Japanu, da se zapita da li su „tvrdo ožičeni“ da nauče ljudski jezik.
„Bio sam veoma iznenađen, jer je to značilo da mačke mogu da prisluškuju ljudske razgovore i razumeju reči bez posebne obuke zasnovane na nagradi“, rekao je Takagi Kristi Leste-Laser iz Nauke.
Ali nije jasno da li mačke ‘uče’ druge ljudske reči na način na koji psi mogu.
Tako su Takagi i njene kolege testirale jezičke sposobnosti mačaka, sa eksperimentalnim dizajnom koji je ranije korišćen za proučavanje razvoja jezika kod 14-mesečnih ljudskih beba, koje su pokazale znake povezivanja reči sa objektima nakon samo 16 do 20 ponavljanja.
Tim je dao test reči za 31 odraslu mačku kućnog ljubimca, tako što je svaku stavio ispred laptopa na kojem su se prikazivale dve kratke crtane animacije, dok se puštao audio zapis mačjeg negovatelja koji izgovara izmišljenu reč.
Za prvu animaciju – stvorenja nalik jednorogu koje raste i smanjuje se – mačke su čule svog vlasnika kako kaže „keraru“. A za drugo – sunce crvenog lica koje se širi i smanjuje – izmišljena reč je bila „parumo“.
„U studiji na ljudskoj novorođenčadi, bebe su dobile najmanje četiri pokusa od 20 sekundi za par slika-reč“, pišu autori.
„Većina mačaka se navikla na uparivanje stimulusa nakon četiri pokušaja, što znači da su primile samo 9-sekundno izlaganje u dva ispitivanja za svaki par slika-reči.“
Kada se mačke umorile od ovoga, dobile su pauzu pre sledeće runde, u kojoj su slike i audio pušteni još četiri puta, uz neznatno podešavanje: polovina slika je imala „pogrešan“ zvuk.
Uprkos kratkom vremenu navikavanja, mačke su pokazale znake zbunjenosti kada su otkrile neslaganje, trošeći u proseku 33 procenta više vremena gledajući u ekran kada se to dogodilo.
Ovi rezultati, pišu autori, „pokazuju da mačke mogu brzo da formiraju asocijaciju slika-reči“.
„Neke mačke su čak gledale u ekran sa raširenim zenicama tokom „promenjenog“ stanja“, rekao je Takagi za Science. „Mačke obraćaju pažnju na ono što govorimo u svakodnevnom životu – i pokušavaju da nas razumeju – više nego što shvatamo.“
Iako ovi eksperimenti sugerišu da bi mačke mogle da povežu ljudske reči sa slikama čak i brže nego što to čine ljudske bebe, postoji nekoliko ključnih razlika između eksperimenta na bebama iz 1990-ih i ove nove studije što znači da se ne mogu direktno porediti.
Bebama su, na primer, date samo jednosložne reči, a nepoznati govornik ih je izgovorio u nizu intonacija. Mačke su, s druge strane, čule reči od tri sloga koje su izgovorili njihovi negovatelji na pomalo preuveličan način.
Bez obzira na to ko može brže da nauči reči, i dalje je prilično fascinantno da mačke mogu shvatiti ljudske asocijacije reči-slika.
Prema autorima, dalje istraživanje o tome da li su ove sposobnosti zajedničke ili jedinstvene moglo bi nam pomoći da razumemo spoznaju i komunikaciju među različitim vrstama.
Ovo istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.
