Lusi, najpoznatiji član vrste Australopithecus afarensis, i dalje pruža brojne naučne uvide više od 50 godina nakon svog otkrića. Otkrijte kako fosilni ostaci, koji uključuju fragmente kostiju, zube i delove lobanje, nastavljaju da postavljaju nova pitanja o našim ljudskim precima.
Lusi je pronađena 24. novembra 1974. godine u regionu Afar na severoistoku Etiopije, a njeno otkriće promenilo je razumevanje ljudske evolucije. Znanstvenici su 52 fragmenta njenog skeleta nazvali „najkompletnijim hominidnim fosilom ikada pronađenim“. Ova fosilna figura, nazvana po pesmi Bitlsa „Lusi na nebu sa dijamantima“, ima ključnu ulogu u proučavanju ranih predaka ljudi.
Lusi je hodala na dve noge i smatrala se odraslom osobom sa samo 12 godina. Njena visina bila je 1,10 metara, a težina 29 kilograma. Naučnici istražuju mnoge detalje njenog života, uključujući mogućnost da je imala problema sa leđima i da je provodila deo svog života na drveću.
Nedavna istraživanja sugerišu da Lusi možda nije bila „baka čovečanstva“, kako je često opisana, već bliža rođaka naših ranih predaka. Zanimljiv je i nalaz iz 2022. godine koji govori o nesrazmernom razvoju mozga novorođenčadi iz te vrste, što podseća na ljudske bebe.
Iako je Lusi postala kulturni simbol, njeni fosili i dalje izazivaju mnoge nedoumice, a naučnici neprestano nastavljaju sa istraživanjima. Iako je zbog svoje izuzetne važnosti retko napuštala Etiopiju, Lusi će zasigurno i dalje igrati ključnu ulogu u razumevanju naše evolucije.
