Za dva najbliža srodnika čovečanstva se često kaže da oličavaju suprotne strane naše prirode: miroljubivi bonoboi protiv šimpanzi sklonih nasilju.
Ali nova studija objavljena u petak u Current Biology kaže da to nije tako jednostavno. Mužjaci bonoba se u stvari bore jedni protiv drugih češće nego muški šimpanzi — a bonobo „loši momci“ koji imaju više prašine takođe vide veći uspeh u parenju.
Vodeći autor Mod Mouginot sa Univerziteta u Bostonu rekla je za AFP da je odlučila da istraži pitanje agresije među bonobama nakon što je prethodno istraživanje otkrilo „reproduktivnu iskrivljenost“ među muškarcima, što znači da su neki imali mnogo više potomaka od drugih.
„Dakle, pitanje je bilo, ako bonobi nisu toliko agresivni, kako mogu da imaju tako veliku reproduktivnu iskrivljenost?“ Ona je rekla.
Otkako su prepoznati kao vrsta koja se razlikuje od šimpanzi, bonobi su romantizovani zbog svoje slobodoumne prirode.
Deo njihove reputacije kao „hipija“ proizilazi iz toga kako koriste seks kao sredstvo za rešavanje sukoba i često imaju istopolne veze, posebno među ženama. Takođe je verovatnije da će deliti hranu nego šimpanze.
Istraživači su ranije pokušali da uporede agresiju između dve vrste, koje dele 99,6 odsto svoje DNK jedna sa drugom, ali su ove studije bile ograničene jer su koristile različite metode na terenu.
Mouginot i njene kolege su se fokusirale na tri zajednice u rezervatu Kokolopori Bonobo u Demokratskoj Republici Kongo i dve zajednice šimpanzi u Nacionalnom parku Gombe u Tanzaniji.
Praćenjem individualnog ponašanja 12 mužjaka bonoba i 14 muških šimpanzi tokom dve godine, tim je uspeo da prikupi podatke o tome koliko često je svaki od njih bio uključen u agresivne interakcije, ko je u tim susretima bio uključen i da li je bilo fizičkog kontakta kao što su ujedanje i guranje ili jednostavno juriša na rivala.
Iznenađujuće, istraživači su otkrili da mužjaci bonoba pokazuju veći nivo agresije od šimpanzi. Konkretno, bonobi su učestvovali u 2,8 puta više agresivnih susreta i tri puta više fizičkih sukoba nego njihove kolege šimpanze.
„Mislim da je to veliki nalaz papira“, rekao je Mužino. „A druga stvar je da smo zapravo otkrili da agresivniji mužjaci bonoba dobijaju više parenja sa onim što nazivamo ‘maksimalno bujnim ženkama’, što znači ženke čije su genitalije otekle jer ovuliraju.
Mužjaci bonoba su gotovo isključivo rezervisali svoju agresiju za druge mužjake, dok je veća verovatnoća da će mužjaci šimpanze postati agresivni prema ženkama.
Oba ova nalaza su bila u skladu sa očekivanjima. Ženke bonoboa su često vođe u svojim grupama i formiraju saveze da zaustave usamljene mužjake koji mogu pokušati da ih seksualno prinude, tako da nema smisla da ih mužjaci izazivaju.
Nasuprot tome, šimpanze su društva u kojima dominiraju muškarci, a mužjaci su ti koji se udružuju, primoravaju ženke na seks ili kažnjavaju muške protivnike koji osporavaju njihov autoritet.
Činjenica da su sporovi među mužjacima bonoba uglavnom jedan na jedan, a ne jedan protiv mnogih, može objasniti zašto se oni dešavaju češće, rekao je Mužino, jer su ulozi manji. Nikada nije prijavljeno da su bonobi ubijali jedni druge.
S druge strane, sukobi šimpanzi uključuju više mužjaka i mogu dovesti do smrtnih slučajeva – bilo unutar njihove grupe, ili u teritorijalnim bitkama protiv suparničkih grupa. Veći troškovi povezani sa borbom šimpanzi mogu stoga ograničiti koliko često se ona dešava.
Što se tiče toga zašto su „lepši“ mužjaci bonoba lošije prošli sa ženkama — „moguće je da i ti agresivni mužjaci mogu da provode više vremena sa ženkama“ tako što će pobediti rivale, rekao je Mužino, ali bi to zahtevalo dodatnu potvrdu.
Ali Mužino, koja sada fokusira svoj antropološki rad na ljude, skeptična je oko toga da li se „loš dečak“ pojavljuje u ljudima – ideja da muškarci koji stvaraju probleme imaju tendenciju da privlače više žena – direktno na bonobe.
Ženke bonoba, naglasila je, poseduju značajnu moć i neće oklevati da isključe mušku agresiju kada je usmerena na njih. Ali moguće je da će im to biti privlačno kada je usmereno na druge.
