Možda mislite da su slepi miševi strašni. Ali znate li šta bi bilo još strašnije? Živeti u svetu bez njih. Slepi miševi su ključni pružaoci usluga ekosistema, a njihov nestanak bi se pretvorio u ogromne ekonomske gubitke i verovatno kolaps ekosistema širokih razmera.
Ipak, uprkos njihovoj vitalnoj važnosti za dobrobit ljudi i funkcionisanje ekosistema, slepi miševi su dugo bili predmet prezira, progona i kulturnih predrasuda. Ove negativne stigme su nedavno pojačane virološkim studijama koje su privukle široku pokrivenost u medijima.
Prikazujući slepe miševe isključivo kao pretnju ljudskom zdravlju, mediji mogu pružiti iskrivljenu viziju grupe i ojačati kulturu straha koja podriva decenije napora za očuvanje, prema međunarodnoj studiji koju je sproveo Institut za nauku i tehnologiju životne sredine Universitat Autonoma de Barcelona (ICTA-UAB).
Studija je pregledala više od 1.000 medijskih članaka koji se fokusiraju na slepe miševe u 15 novina iz pet najnaseljenijih zemalja zapadne Evrope. Studija je ispitala u kojoj meri su slepi miševi predstavljeni kao pretnja po zdravlje ljudi i opšti stavovi prema slepim miševima koje su takvi članci podržavali. Studija, objavljena u časopisu EcoHealth, otkrila je da iako većina ekoloških članaka ne predstavlja slepe miševe kao pretnju (97%), većina članaka koji se fokusiraju na bolesti jeste (80%).
Važno je da je članak takođe modelirao aktivan odgovor čitalačke publike na osnovu broja komentara na mreži. Autori su otkrili da članci koji uokviruju slepe miševe kao pretnju ljudskom zdravlju privlače veći broj komentara čitalaca nego oni koji uokviruju slepe miševe u neutralnom ili pozitivnom smislu.
Kako se bliži kraj oktobra, gradove širom sveta preplavljuju ukrasi koji prikazuju jedan od najstrašnijih simbola Noći veštica: slepe miševe. Ova veza između slepih miševa i Noć veštica odražava dugogodišnju vezu između ove važne grupe i široko rasprostranjenih kulturnih predrasuda zbog legendi, mitova i folklora.
„Alarmantno, ove negativne stigme sa kojima se slepi miševi tradicionalno povezuju brzo se oživljavaju medijskim predstavljanjem slepih miševa koji izazivaju strah kao glavne pretnje ljudskom zdravlju“, objašnjava Alvaro Fernandez-Lamazares, istraživač ICTA-UAB koji je učestvovao u studiji. .
„Jačanjem kulture straha, demonizacija slepih miševa može brzo narušiti vrednosti koje društvo pridaje slepim miševima i shodno tome potkopati tekuće napore za očuvanje“, dodaje on.
„Dok se strah lako širi sa osobe na osobu, baš kao virus, vrednostima poput poštovanja ili poštovanja slepih miševa je potrebno mnogo vremena da se talože“, kaže Adria Lopez-Bausels, vodeći autor iz Prirodnjačkog muzeja Granoljera. Iako slepi miševi (kao i mnoge druge grupe životinja, uključujući kućne ljubimce) potencijalno mogu preneti neke bolesti na ljude, oni su takođe odgovorni za brojne prednosti kao što su kontrola komaraca koji nose patogene ili poljoprivrednih štetočina, širenje semena ili oprašivanje.
„S obzirom na to da članci koji jačaju negativnu stigmu slepih miševa imaju veći potencijal da postanu virusni, od najveće je važnosti istaći bezbroj načina na koje slepi miševi doprinose ljudskom blagostanju i zdravlju ekosistema, kao i višestruke usluge ekosistema koje pružaju od lokalnih do globalnih. vaga“, naglašava on.
Autori pozivaju na to da je hitno potreban integrisan i interdisciplinarni pristup artikulisanju medijske komunikacije u vezi sa slepim miševima kako bi se društvu pružila sveobuhvatna i nepristrasna percepcija slepih miševa. U trenutnom kontekstu nakon pandemije COVID-19, potreba da se ispričaju pozitivne priče o slepim miševima, njihovim bezbrojnim vrednostima i svim uslugama ekosistema koje pružaju možda nikada nije bila kritičnija. Preoblikovanje informacija u medijima u vezi sa slepim miševima je nesumnjivo od suštinske važnosti ako slepi miševi istraju tokom mnogih budućih Noć veštica.
