Tri istraživača, jedan sa Univerziteta u Mičigenu, a druga dva sa Univerziteta u Kazablanki, pronašli su lobanju i delimični skelet u Maroku za koje sugerišu da povezuju nekoliko vrsta drevnih kitova. U svom radu objavljenom u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE, Philip Gingerich, Aioub Amane i Samir Zouhri opisuju fosile i kako oni povezuju evoluciju kopnenih stvorenja koja su evoluirala u moderne kitove.
Fosili koje su pronašli istraživači datirani su pre otprilike 40 miliona godina (tokom eocena) i identifikovani su kao članovi Basilosaurida, porodice drevnih kitova koji su bili na kopnu, ali su razvili višestruke vodene adaptacije, kao što su peraja. Prethodno istraživanje je pokazalo da su živeli oko današnje Afrike, Severne Amerike i Evrope.
Na kraju (u narednih 5 miliona godina) oni su evoluirali u moderne kitove. Ali istraživači su primetili razlike u fosilima koji povezuju nekoliko vrsta kitova koji su pripadali vrsti Antaecetus, kao što su Pachicetus paulsonii i Pachicetus vardii. Razlike su bile dovoljno velike da fosil dobije sopstveni rod, Antaecetus aithai. Glavna osobina koja ga je razlikovala od ostalih bila je njegova relativno mala lobanja.
Istraživači primećuju da je poznato da pripadnici ove vrste imaju debele, guste kosti koje nagoveštavaju muskulaturu, ali takođe sugerišu da su bili relativno spori plivači i da nisu okretni u vodi. Pretpostavlja se da je verovatno da su imali veliki kapacitet pluća, pošto su još uvek evoluirali od kopnenih životinja do morskih stvorenja.
Uzeti zajedno, takvi atributi sugerišu da bi vrsta verovatno provela većinu svog vremena duž morskog dna blizu obale. I verovatno bi više ličili na morske krave nego na kitove. Jedna velika razlika između njih i modernih morskih krava, primećuju istraživači, bila bi njihova ishrana.
Savremeni lamanti jedu biljke; Vrste Antaecetus bi bile grabežljivci, verovatno jedući spora bića mekog tela koja žive na ili blizu morskog dna. Stoga bi verovatno morali da uhvate plen iz zasede, umesto da ga jure.
