Nedavna istraživanja pružaju nova saznanja o kardiovaskularnom sistemu velikih majmuna i njegovim razlikama u odnosu na ljudsko srce. Analize su pokazale značajne razlike u strukturi i funkciji srca između ljudi i naših najbližih rođaka u životinjskom svetu, uključujući šimpanze, bonobe, orangutane i gorile.
Pre pet do šest miliona godina, ljudi su se odvojili od šimpanzi, što je dovelo do evolucijskih promena koje su omogućile uspravno hodanje i povećanu potrebu za kardiovaskularnom podrškom. Istraživanje je pokazalo da su ljudska srca evoluirala kako bi se prilagodila većoj metaboličkoj potrošnji, dok su srčane prilagodbe kod velikih majmuna ostale različite.
Koristeći ultrazvuk srca, istraživači su uočili da ljudsko srce, za razliku od srca šimpanzi, nema trabekulaciju u levoj komori. Takođe, ljudska srca pokazuju veće uvijanje i rotaciju tokom kontrakcije, što omogućava efikasnije pumpanje krvi. Ove prilagodbe su rezultat potrebe za većim dotokom krvi u mišiće i mozak usled uspravnog hoda i složenijih aktivnosti.
Važno je napomenuti da srčane bolesti čine vodeći uzrok smrti velikih majmuna u zatočeništvu. Umesto bolesti koronarnih arterija koje su česte kod ljudi, veliki majmuni često prolaze kroz fibrozne procese koji smanjuju efikasnost srčanog mišića i povećavaju rizik od aritmija. Međunarodni projekat srca primata istražuje ove bolesti kako bi poboljšao razumevanje srčanih poremećaja kod velikih majmuna.
Aimee Drane, viši predavač na Fakultetu medicine, zdravlja i prirodnih nauka Univerziteta Svonsi, naglašava značaj ovog istraživanja za razumevanje evolucije ljudskog srca i poboljšanje dijagnostike srčanih bolesti kod velikih majmuna. Ova saznanja će doprineti boljem razumevanju kako evolucijske promene utiču na srčanu funkciju i pomoći u razvoju novih strategija za prevenciju i lečenje srčanih bolesti.
