Dovoljno je impresivno da se naš ljudski mozak sastoji od istih ‘zvezdanih stvari’ koje formiraju Univerzum, ali luda studija objavljena 2016. godine sugeriše da ovo možda nije jedina stvar koja im je zajednička.
Baš kao i Univerzum, naš mozak bi mogao biti programiran da maksimizira nered – slično principu entropije – a naša svest bi jednostavno mogla biti nuspojava, sugeriše se u radu.
Potraga za razumevanjem ljudske svesti – naše sposobnosti da budemo svesni sebe i svog okruženja – traje vekovima. Iako je svest ključni deo ljudskog bića, istraživači se još uvek bore sa tim odakle ona dolazi, kada počinje i zašto je imamo.
Ali studija iz 2016. godine, koju su vodili istraživači iz Francuske i Kanade, iznosi novu mogućnost: šta ako se svest javlja prirodno kao rezultat toga što naš mozak maksimizira svoj sadržaj informacija? Drugim rečima, šta ako je svest nuspojava našeg mozga koji se kreće ka stanju entropije?
Entropija je u osnovi termin koji se koristi za opisivanje progresije sistema od reda do nereda. Zamislite jaje: kada je sve savršeno razdvojeno na žumance i belance, ono ima nisku entropiju, ali kada ga promešate, ono ima visoku entropiju – ono je najneuređenije što može biti.
Mnogi fizičari veruju da se to dešava sa našim univerzumom. Nakon Velikog praska, Univerzum se postepeno kretao iz stanja niske entropije u visoku entropiju, a pošto drugi zakon termodinamike kaže da entropija može da raste samo u sistemu, to bi moglo da objasni zašto se strela vremena uvek kreće samo napred .
Stoga su istraživači odlučili da isto razmišljanje primene na veze u našem mozgu i istraže da li pokazuju ikakve obrasce u načinu na koji biraju da sami sebi poređaju dok smo mi svesni.
Da bi to uradio, tim sa Univerziteta u Torontu i Pariskog univerziteta Descartes koristio je vrstu teorije verovatnoće koja se zove statistička mehanika za modeliranje mreže neurona u mozgovima devet ljudi – uključujući sedmoro onih koji su imali epilepsiju.
Konkretno, oni su gledali na sinhronizaciju neurona – da li su neuroni oscilirali u fazi jedni sa drugima – da bi otkrili da li su moždane ćelije povezane ili ne.
Oni su pogledali dva skupa podataka: prvo su uporedili obrasce povezivanja kada su učesnici spavali i budni; a zatim su posmatrali razliku kada je pet pacijenata sa epilepsijom imalo napade i kada je njihov mozak bio u normalnom, ‘budnom’ stanju.
U obe situacije, videli su isti trend – mozgovi učesnika su pokazali veću entropiju kada su bili u potpuno svesnom stanju.
„Pronašli smo iznenađujuće jednostavan rezultat: normalna budna stanja karakteriše najveći broj mogućih konfiguracija interakcija između moždanih mreža, koje predstavljaju najveće vrednosti entropije“, napisao je tim.
Ovo je navelo istraživače da tvrde da bi svest jednostavno mogla da bude „emergentno svojstvo“ sistema koji pokušava da maksimizira razmenu informacija.
Pre nego što se previše zanesemo, postoje neka velika ograničenja za ovaj rad – pre svega mala veličina uzorka. Teško je uočiti bilo kakve zaključne trendove od samo devet ljudi, posebno zato što je svačiji mozak malo drugačije reagovao na različita stanja. U ovoj fazi, to je takođe uglavnom samo nagađanje.
Fizičar Piter MekKlintok sa Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je Edvinu Kartlidžu u Phisics Vorld u to vreme da su rezultati „intrigantni“, ali da ih treba ponoviti na većem broju subjekata, uključujući eksperimente tokom drugih stanja mozga, na primer dok su pacijenti pod anestezijom.
Ali studija je dobra polazna tačka za dalja istraživanja i nagoveštava moguću novu hipotezu zašto je naš mozak svestan.
Tek počinjemo da shvatamo kako organizacija mozga može da utiče na našu svest, ali to je prilično fascinantna zečja rupa koja pada. I lep podsetnik da smo svi povezani zakonima koji upravljaju Univerzumom.
