Podaci reprezentativnog uzorka austrijske populacije sugerišu da je veza između kontakta sa prirodom i blagostanja jača kod ljudi sa nižim prihodima nego kod ljudi sa višim primanjima. Međutim, ovaj obrazac je pronađen samo kada su ljudi aktivno tražili prirodu, a ne kada su jednostavno živeli u blizini zelenih površina.
Rezultati sugerišu da dostupnost, pristup i korišćenje zelenih i plavih površina mogu igrati važnu ulogu u smanjenju zdravstvenih nejednakosti u vezi sa prihodima. Studija je sprovedena pod rukovodstvom Univerziteta u Beču u saradnji sa Univerzitetom prirodnih resursa i prirodnih nauka i nedavno je objavljena u časopisu Zdravlje i mesto.
Ljudi sa niskim prihodima su posebno izloženi velikom riziku da pate od problema mentalnog zdravlja kao što su depresija ili anksioznost. Jedan od načina promovisanja mentalnog i fizičkog zdravlja je kontakt sa prirodom. Vreme u prirodi je povezano sa nižim nivoom stresa, boljom imunološkom funkcijom, poboljšanim kognitivnim performansama, boljim snom i većim životnim zadovoljstvom, između ostalog. Ali izgleda da ove veze nisu iste za sve.
Istraživači su anketirali 2.300 ljudi širom Austrije, predstavnika starosti, pola i regiona. Rezultati pokazuju da su ljudi sa visokim primanjima generalno prijavili veće blagostanje bez obzira na to koliko često posećuju prirodu, dok je blagostanje među najsiromašnijim u društvu značajno veće kod onih koji često posećuju prirodu.
U stvari, siromašniji ljudi koji su posećivali prirodu nekoliko puta nedeljno imali su skoro jednak nivo blagostanja kao i najbogatiji ispitanici. Ovaj obrazac je bio jasan i za Austriju u celini i za one koji žive u gradu Beču.
„Naši podaci sugerišu sledeće: Ako idete u prirodu bar jednom nedeljno tokom cele godine, pozitivna korist za dobrobit je slična onoj od primanja 1.000 evra više prihoda godišnje“, rezimira doktorand i glavni autor Leonie. Fijana sa Univerziteta u Beču.
Zanimljivo je da su ovi odnosi pronađeni samo za aktivno traženje prirode, ali ne i za količinu zelenih površina u okolini mesta stanovanja. Drugim rečima, činilo se važnijim šta ljudi rade od toga gde žive. Iz perspektive javnog zdravlja, stoga je važno i stvoriti zelenija naselja i prirodne prostore za rekreaciju i osigurati da oni budu dostupni i korišćeni, posebno od strane socijalno-ekonomski ugroženih grupa.
„Informacije o atraktivnim prirodnim rekreacionim područjima u blizini i njihovoj dostupnosti javnim prevozom igraju važnu ulogu, posebno za ljude sa nižim primanjima. Zbog toga bi trebalo da budu lako dostupni i javnim prevozom vikendom“, kaže Arne Arnberger sa Univerziteta prirodnih resursa i nauke o životu Beč.
