Prema novoj studiji, ljudi sa afantazijom – pojedinci koji prijavljuju da uopšte ne doživljavaju vizuelne slike – takođe su pokazali smanjenu aktivaciju vizuelnog korteksa mozga kao odgovor na zvukove.
Istraživanje, koje je vodio Univerzitet u Glazgovu, otkriva nove uvide u odnos između vizuelnih slika i multisenzorne integracije kod ljudi sa „slepom maštom“ ili afantazijom.
Studija, „Dekodiranje zvučnog sadržaja u ranom vizuelnom korteksu učesnika afantazije“, objavljena je u Journal of Vision.
Kada nešto gledamo, informacije se prenose iz naših očiju do dela našeg mozga koji se zove vizuelni korteks. Pored svog unosa iz spoljašnjeg sveta, koji se naziva unapred informacija, vizuelni korteks takođe prima povratne informacije iz drugih delova mozga.
Ove povratne informacije su ključne da nam pomognu da kontekstualizujemo i razumemo ono što vidimo, ali nam takođe mogu omogućiti da iskusimo stvari koje nisu u spoljašnjem svetu, kao što se dešava sa vizuelnim slikama.
O uzrocima afantazije se raspravlja, a dokazi pokazuju da bi to moglo biti uzrokovano smanjenjem povratnih informacija na vizuelni sistem, što su istraživači istraživali u ovoj studiji.
Za istraživanje, učesnici afantazije sa povezom preko očiju slušali su slušne scene. Prethodni rad istraživača pokazao je da se slušne scene ne obrađuju samo u slušnom korteksu, već su predstavljene i u vizuelnim oblastima mozga kod učesnika sa povezom preko očiju i kongenitalno slepih.
Međutim, afantazični učesnici navode smanjenu zastupljenost zvučnog sadržaja u svojim vizuelnim oblastima. Ovaj obrazac rezultata sugeriše da bi povratni signali vizuelnom sistemu mogli biti slabiji u afantaziji, što zauzvrat može biti povezano sa odsustvom vizuelnih slika.
Profesor Lars Mukli, sa Fakulteta psihologije i neuronauke Univerziteta, rekao je: „Vizuelne slike su mi prirodne – ako bi me zamolili da opišem prelep pejzaž, zamislio bih ga u mislima, a zatim ga opisao umnim okom.
„Razumevanje da su subjekti sa afantazijom slepi za umno oko mi je intrigantno. Naša studija pomaže da se otkrije da bi afantazija mogla da ide zajedno sa smanjenom povratnom spregom na rani vizuelni korteks.
„Jedan od koautora studije ima afantaziju i fascinantno je razgovarati o subjektivnim iskustvima s njim kako bi bolje razumeli u čemu se razlikuju.“