Studija psihologa sa Univerziteta Notingem Trent (NTU) i Univerziteta u Rohemptonu istraživala je podatke UKBiobanke od oko 500.000 ljudi starosti od 40 do 69 godina. Analizirali su izveštaje o problemima sa spavanjem kao što je spavanje predugo ili premalo za njihove godine; buđenje u noći; prerano buđenje; hrkanje; dnevna pospanost; i teškoće u pokretu ujutru.
Oni su kombinovani u Indeks problematičnog spavanja, omogućavajući individualni i kombinovani uticaj širokog spektra karakteristika da se kvantifikuju. Ovo je povezano sa ličnim bogatstvom, uključujući prihode domaćinstva i vlasništvo nad imovinom; etnička grupa; radni odnos; obrazovanje; i informacije o socijalnoj deprivaciji zasnovane na poštanskom broju.
Kompletan rad, „Društvena deprivacija i etnička pripadnost su povezani sa problematičnijim snom kod srednjih i starijih odraslih osoba“, objavljen je u časopisu Clocks & Sleep.
Skoro jedna trećina učesnika je izjavila da spavaju kraće (24,7%) ili duže (7,7%) od preporučenog trajanja spavanja korigovanog uzrastom – oba su povezana sa povećanim rizikom od smrtnosti. Učestalost kraćeg ili dužeg sna povećavala se sa socijalnom deprivacijom i varirala je u zavisnosti od etničke pripadnosti.
Nalazi su takođe pokazali da buđenje tokom noći, verovatnoća spavanja tokom dana, teškoće ustajanja ujutru i hrkanje utiču na etničku pripadnost ispitanika i stepen socijalne deprivacije u mestu gde žive.
Belci (82,4%) smatraju da je lakše ustati ujutro u poređenju sa crncima (74,4%), Azijatima (73,5%) ili mešovitim etničkim grupama (74,2%).
Ljudima koji žive u siromašnim područjima bilo je teže da ustanu ujutru, i češće su spavali ili drijemali tokom dana i budili se usred noći.
Dok je zaposlenje ili penzionisanje povezano sa boljim spavanjem, nesposobnost za rad ili nezaposlenost nisu, a Crnci i oni koji žive u siromašnim područjima prijavili su najgori san u celini.
Smatralo se da su najbolji spavači muškarci, mlađi, imućni, obrazovani do stepena, koji žive sa drugima u kući koju poseduju iu kojoj žive neko vreme, sa visokim prihodima, više vozila i dugotrajnim poslom.
Vodeći istraživač i šef nauke o dobrom snu na NTU-ovoj školi društvenih nauka, profesor Džon Groger, rekao je: „Veličina uzorka je dovoljno velika da pokaže da i socijalna deprivacija i etnička pripadnost utiču na kvalitet sna nezavisno od starosti, pola, ličnog bogatstva, zaposlenja, i obrazovanje.
„Implikacije ovih nalaza su relevantne za bolje zdravlje, obrazovne rezultate i stvaranje bogatstva i produktivnost, jer loš san uzrokuje da sve ovo bude gore. Socijalno ugrožene grupe spavaju lošije, a to bi moglo biti nešto što možemo da ‘podižemo’.
„Znamo da možemo poboljšati san kroz obrazovanje i intervencije – a ovo istraživanje pokazuje da ciljanje takvih intervencija i obrazovanja u određenim geografskim oblastima može optimalno koristiti oskudne resurse i stručnost.“
Indeks problematičnog spavanja koji kombinuje sve probleme sa spavanjem istražene u jednu meru, mogu da koriste zdravstveni timovi zajednice da identifikuju pojedince i porodice koji žive na lokacijama u određenim poštanskim oblastima gde može biti potrebna ciljana podrška za specifične probleme sa spavanjem.
