Vežbanje može biti apsolutno užasno. Međutim, nijedan od naših izgovora nije važan kada su u pitanju zdravstvene prednosti. Prednosti prevazilaze fizičko zdravlje – vežbanje takođe ima veliki uticaj na mentalno zdravlje.
„Otkrili smo da ljudi koji su u boljoj formi ispunjavaju manje recepata za lekove za anksioznost i depresiju“, kaže Linda Ernstsen, viši autor članka i vanredni profesor sa Odeljenja za javno zdravlje i negu na NTNU.
Istraživačka grupa je svoj rad zasnivala na Zdravstvenoj studiji Trøndelag (HUNT). Od 1984. godine, 250.000 stanovnika Trøndelaga je dobrovoljno dalo svoje zdravstvene podatke ovom sveobuhvatnom istraživačkom projektu. Podaci su dostupni istraživačima, koji mogu da koriste podatke za procenu nivoa kondicije ljudi, između ostalog.
Brojke su preuzete iz treće runde prikupljanja podataka, pod nazivom HUNT3, koja je sprovedena od 2006. do 2008. godine.
Istraživačka grupa je uporedila podatke iz HUNT3 sa podacima iz Norveškog registra propisanih lekova, koji pruža pregled lekova koji su izdati u Norveškoj.
Nalazi su objavljeni u časopisu Journal of Affective Disorders.
„Čini se da to što ste u boljoj fizičkoj formi smanjuje potrebu za anksioliticima i antidepresivima“, rekao je Ernstsen.
U prethodnoj studiji, Ernstsen i njeni koautori su otkrili da su ljudi koji su bili u dobroj fizičkoj formi tokom druge HUNT studije imali manju prevalenciju simptoma depresije kada su bili učesnici u HUNT3 deset godina kasnije. Međutim, u to vreme istraživači nisu pronašli nikakvu korelaciju između dobre fizičke forme i anksioznosti.
Ali novi dizajn studije, koji omogućava istraživačima da pogledaju koje vrste lekova su učesnici HUNT3 dobijali iz apoteka još 2018. godine, omogućio je istraživačima da pronađu korelaciju.
Međutim, studija ima teoretsku zamku. Istraživači mogu samo da vide koje vrste lekova su ljudima izdavale apoteke. Oni ne mogu da vide da li su ljudi zaista uzimali lekove – ne postoji način da se nadgledaju ljudi u njihovim ormarićima sa lekovima.
„Ipak, postoji razlog da se veruje da ljudi kojima su propisani lekovi imaju više simptoma od onih koji ne posećuju lekara“, kaže prvi autor Audun Havnen, vanredni profesor na Odseku za psihologiju na NTNU.
Biti u dobroj fizičkoj formi pomaže svim starosnim grupama i oba pola. Međutim, neki ljudi imaju veće koristi od vežbanja i dobre fizičke forme od drugih.
„Utvrdili smo da muškarci doživljavaju veći efekat od vežbanja nego žene. Korelacije su takođe manje jasne za starije osobe“, kaže Ernstsen.
Ali to ne znači da ženama i starijima nije važno da vežbaju.
Možemo se, naravno, zapitati šta šta pokreće. Da li je zapravo slučaj da dobro fizičko zdravlje pomaže u sprečavanju anksioznosti i depresije? Ili je to slučaj da ljudi koji pate od anksioznosti i depresije manje vežbaju i zbog toga su u lošijoj formi?
Da ne bi uključili bilo koga ko je već imao anksioznost ili depresiju na početku studije, istraživači su isključili sve koji su ispunili recepte za ova stanja pre učešća u HUNT3, kao i tri meseca nakon toga.
„Takođe smo se prilagodili simptomima anksioznosti i depresije u statističkim analizama. U meri u kojoj se može verovati u brojke, takođe smo prilično sigurni da smo započeli sa relativno anksioznom i depresijskom kohortom u HUNT3“, rekao je Ernstsen.
Drugim rečima, malo je verovatno da su ispitanici prethodno patili od anksioznosti ili depresije.
Nažalost, ne postoje prečice za ljude koji ne mogu da se trude da vežbaju. Jednostavno moramo da počnemo – osim ako ne odlučimo da odustanemo. Ali zar zaista nema druge alternative?
„Rezultati pokazuju da možete postići zaštitni efekat tako što ćete poboljšati svoju fizičku formu od loše do umerene, tako da je svaka aktivnost korisna“, kaže Havnen.
Trebalo bi da budete fizički aktivni na način koji vas ostavlja bez daha i znoja ako želite da poboljšate ili održite svoje fizičko stanje. Norveške zdravstvene vlasti preporučuju odraslima da budu fizički aktivni najmanje 150 do 300 minuta umerenog intenziteta svake nedelje.
Međutim, jedna opcija za ljude koji nemaju dovoljno vremena je da imaju za cilj 75 minuta treninga visokog intenziteta svake nedelje ili kombinaciju treninga umerenog i visokog intenziteta.
„Istraživanje pojačava nalaz da se računa svaki minut fizičke aktivnosti“, rekao je Ernstsen.
