Neandertalci i savremeni ljudi imali su fascinantno isprepletenu prošlost. Znamo, iz studija naše sopstvene DNK, da kada se putevi dve vrste ukrste, stvari mogu postati više nego malo sparno.
Tragovi neandertalske DNK u našim genetskim kodovima sugerišu da se mešanje i razmnožavanje dešavalo više puta; odnos je bio toliko prisan da neki naučnici misle da bi možda trebalo da prestanemo da klasifikujemo neandertalce kao posebnu vrstu. Postoje različite grupe orka sa mnogo manje interakcije.
Na stranu orke, ono o čemu zapravo nemamo jasnu predstavu je obim ljudskih i neandertalskih smicalica. I većina do sada sprovedenih studija odnosila se na protok gena od neandertalaca ka ljudima.
Ima smisla, jer imamo dosta ljudskog genetskog materijala za analizu, a znatno manje neandertalske DNK. Ali tim genetičara na čelu sa Liming Lijem sa Univerziteta Prinston pronašao je način da prati protok genetskog materijala od ljudi do neandertalaca – tako što je napravio veoma blisku analizu DNK neandertalaca koji se nalazi kod savremenih ljudi.
Njihovi rezultati otkrivaju dugu, ponavljanu povezanost između dve grupe hominina, koja datira čak od pre 250.000 godina. I, otkrili su istraživači, neandertalski DNK koji pokazuje tragove ove prethodne veze naveo je naučnike da precene ukupnu veličinu populacije neandertalaca, za oko 20 procenata.
„Manja procenjena veličina populacije i pretpostavljena dinamika primesa“, pišu Li i njegove kolege u svom radu, „u skladu su sa populacijom neandertalaca koja se vremenom smanjivala i koja se na kraju apsorbovala u moderni ljudski genski fond“.
Ne postoji mnogo neandertalske DNK od stvarnih neandertalaca, pošto su nestali pre oko 40.000 godina. Testovi na postojećem genetskom materijalu nisu dali dokaze o ljudskoj DNK. Ali genom uglavnom svih ljudi na svetu ima bar malo neandertalske DNK, od 1 do 4 procenta.
Li i njegove kolege su sproveli svoju studiju koristeći bazu podataka poznatu kao 1000 genoma, međunarodnu bazu podataka modernih ljudskih genoma. Koristili su metod osmišljen na Prinstonu pod nazivom IBDmik da identifikuju neandertalsku DNK u 2.000 modernih ljudskih genoma i izvuku informacije iz te DNK.
Tražili su svojstvo poznato kao heterozigotnost, parametar koji se može koristiti za merenje genetske raznolikosti. Visoka heterozigotnost znači veliki diverzitet; niska heterozigotnost znači suprotno. Dakle, ako sekvenca neandertalske DNK pokazuje visoku heterozigotnost, to znači da je DNK mogla doći od pojedinca proizvedenog ukrštanjem sa modernim ljudima.
Pronašli su te tragove u neandertalskoj DNK afričkih pojedinaca. DNK neandertalaca pronađena kod neafričkih pojedinaca nije imala isti potpis. Ovo je omogućilo istraživačima da identifikuju dva specifična impulsa protoka gena od čoveka do neandertalca, jedan pre oko 250.000 do 200.000 godina, a drugi pre oko 120.000 do 100.000 godina.
Takođe su mogli da procene količinu ljudske DNK prisutne u nekim lozama neandertalaca. Konkretno, Vindijski i Altajski neandertalci su mogli da imaju oko 2,5 odsto i 3,7 odsto ljudske DNK pomešane sa svojim genomom, respektivno. To znači da smo možda precenili veličinu populacije neandertalaca, nalaz koji, zauzvrat, otkriva više o izumiranju neandertalaca.
Rad iz 2022. otkrio je da je populacija neandertalaca bila apsorbovana u populaciju Homo sapiensa. Istraživanje Lija i njegovih kolega potvrđuje ovu ideju, kao i nekoliko drugih zanimljivih nalaza, kao što je neandertalski I hromozom koji nestaje.
„Asimilacija neandertalaca u modernu ljudsku populaciju kako su se širile po Evroaziji bi efektivno povećala veličinu moderne ljudske populacije dok bi istovremeno smanjila veličinu već rizične populacije neandertalaca“, piše tim.
„Naš nalaz da je efektivna veličina populacije neandertalaca verovatno čak i manja nego što se ranije procenjivalo samo bi ubrzalo proces asimilacije, a zamena I hromozoma i mitohondrijalne DNK kod kasnih neandertalaca od strane modernih ljudi je možda označila neopoziv put ka nestanku jedna od retkih preostalih loza hominina koja je koegzistirala sa modernim ljudima.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nauka.
