Neki leptiri bi mogli da putuju preko čitavih okeana uz pomoć vetra.
Prvo istraživanje u svetu pokazalo je da čkaljevac, poznati i kao naslikani leptir (Vanessa cardui) može preći drugi po veličini okean na svetu, Atlantik, preći 4.200 kilometara za samo pet do osam dana.
Putovanje je, tvrde istraživači, „među najdužim dokumentovanim za pojedinačne insekte i potencijalno prvi verifikovani transatlantski prelaz“.
Neverovatno otkriće došlo je posle više od decenije misterije.
Sve je počelo 2013. godine, kada je jato umornih leptira sletelo na plaže Francuske Gvajane pocepanih i otrcanih krila. Entomolog, Gerard Talavera, koji je rano jednog oktobarskog jutra pronašao insekte kako počivaju na pesku, bio je šokiran.
To su bili naslikani leptiri – uobičajena vrsta sa stabilnom populacijom koja se nalazi na svim kontinentima osim Antarktika i Južne Amerike.
Godinama se Talavera pitala: kako su insekti stigli u Južnu Ameriku i odakle su došli? Konačno ima odgovor.
Analizirajući DNK polena koji je ostao na leptirima, Talavera i njegove kolege sa Botaničkog instituta u Barseloni su pokazali da je ovo izgubljeno jato verovatno doletelo iz podsaharske Afrike, nakon što je preduzelo slučajno prekookeansko putovanje.
Čini se da je odrasle insekte uhvatio jak pasat 2013. i odneo 4.200 kilometara sa kursa.
Sudeći po pasatima te godine, put bi leptirima trajao oko pet do osam dana. Pošto nemaju gde da slete, insekti bi morali štedljivo da koriste svoja krila.
Bez pomoći snažnih vetrova, istraživači teoretišu da bi jato prešlo samo oko 780 kilometara pre nego što je pojelo svu svoju energiju i nestalo.
„Naši nalazi sugerišu da možda potcenjujemo prekookeansku disperziju insekata i naglašavamo važnost vazdušnih autoputeva koji povezuju kontinente pasatima“, pišu Talavera i njegove kolege.
Leptir Monarh (Danaus plekippus) je svetski poznat po svojoj skoro 5.000 kilometara dugoj migraciji, koju obavlja svake godine od Severne Amerike do Meksika, ali naslikani leptiri dame takođe svake godine putuju na daleke udaljenosti između Evrope i Afrike. Neke studije sugerišu da jedna generacija može da migrira više od 4.000 kilometara.
To bi ga učinilo leptirom sa najdužom životnom migracijom, ali za razliku od drugih životinja koje putuju kroz vazduh, poput ptica, mnogo je teže pratiti globalna kretanja malih stvorenja poput insekata.
Utvrđeno je da krila naslikanih leptira u Francuskoj Gvajani sadrže izotope koji sugerišu da su rođeni u zapadnoj Evropi. To znači da je jato možda prešlo više od 7.000 kilometara u jednom životu, posetivši ne manje od tri kontinenta.
„Ovo je prvi put da se ova kombinacija molekularnih tehnika, uključujući geolokaciju izotopa i metabarkodiranje polena, testira na migratornim insektima“, kaže geohemičar Klement Bataj sa Univerziteta Otava u Kanadi.
„Rezultati su veoma obećavajući i prenosivi na mnoge druge migratorne vrste insekata. Tehnika bi u osnovi trebalo da transformiše naše razumevanje migracije insekata.“
Dok je migracija na velike udaljenosti iz Evrope u Afriku ili Severne Amerike u Centralnu Ameriku nesumnjivo impresivna, postoji i mnogo mesta za leptire da se zaustave između i dopune gorivo. Prelazak preko okeana je sasvim drugi izazov.
Oslikane dame možda imaju samo krila veličine malog prsta i mozak veličine glave igle, ali one su neverovatne letače.
U stvari, njihova mala veličina im daje prednost. Omogućava vrsti da klizi na vetrovima, ponekad i do 48 kilometara (30 milja) na sat.
Naučnici takođe ne potcenjuju samo ove skromne insekte.
Vetrovi koji duvaju preko Atlantika od Sahare do tropskih Kariba takođe su jači nego što su stručnjaci nekada mislili, sposobni da ponesu velike čestice prašine i do 3.500 kilometara.
Ima smisla da bi malo krilato stvorenje moglo prilično daleko da klizi na ovim vetrovima uz minimalan napor za mahanjem.
„Obično vidimo leptire kao simbole krhkosti lepote, ali nauka nam pokazuje da oni mogu da izvode neverovatne podvige“, kaže entomolog Rodžer Vila sa Univerziteta CSIC-Pompeu Fabra u Španiji.
„Ima još mnogo toga da se otkrije o njihovim sposobnostima.“
