Lenjivci su iznenađujuće jači nego što sugerišu njihovi ljupki drski izrazi, što ima smisla s obzirom na to da žive svoj život viseći sa drveća bukvalno uz svoje koštane nokte.
Začuđujuće, uprkos tome što koriste sva četiri uda da se hvataju za grane, lenjivci izgledaju posebno jaki sa leve strane u poređenju sa desnom. Anatomistkinja Njujorškog tehnološkog instituta Melodi Jang i kolege otkrili su ovo u prvim pokušajima da precizno izmere snagu troprstog lenjivca smeđeg grla.
Vrlo malo sisara je oblikovano za život koji provode gotovo isključivo u krošnjama, posebno onih koji postoje samo na listovima. Iskreno govoreći, iako vam ne bi nedostajalo hrane, izvlačenje dovoljno hranljivih materija iz vlaknastog biljnog materijala je teško.
Mnogi sisari (lišćejedi) poput žirafe i losa, zaobilaze ovaj problem koristeći veliki sistem za varenje. Ipak, ne mogu svi sisari priuštiti da se nagomilaju na načine koji pomažu u procesuiranju čvrstih biljnih materijala siromašnih hranljivim materijama. Drugi sisari, kao što je koala, zadovoljavaju se time što mogu da dobiju i izbegnu trošenje dragocene energije opuštajući se među granama.
Slično, lenjivčeve izdužene koštane kandže daju im način da se drže snažno bez trošenja mase i energije na snagu mišića. Prema ovoj novoj studiji, snaga prianjanja iza ovog sporog klackanja je izuzetna za posao.
Potrebna su dva istraživača da otrgnu lenjivca koji grli trećeg, rekao je Jang za Nev Scientist; po jedan istraživač za svaku nogu. I postoje neki izveštaji o lenjivcima koji nastavljaju da se drže za drveće čak iu smrti.
Ioung i kolege su konstruisali prilagođeni oslonac za merenje ovog snažnog zahvata kod pet mrkogrlih lenjivca ( Bradipus variegatus ). Otkrili su da, srazmerno telesnoj težini, lenjivci, sa prosečnom težinom od 3,8 kilograma, imaju oko dvostruko veću snagu u mišićima digitalnog fleksora od ljudi i drugih primata.
Lagane loptice su lako mogle da drže više od 100 procenata svoje telesne težine samo jednom rukom ili nogom, bez merljive razlike između prednjih i zadnjih udova. Primati su, s druge strane, jači u svojim zadnjim udovima, koji preuzimaju oko 50 do 70 procenata njihove težine čak i kada se penju. Lenjivci takođe ravnomernije raspodeljuju svoju težinu.
Ali bilo je i do 16 procenata razlike između snage njihovog levog i desnog stiska, posebno u njihovim rukama. Nasuprot tome, primati poput nas imaju tendenciju da budu jači na desnoj strani.
„Dosledna tendencija levostranosti kod proučavanih pojedinaca bila je neočekivana, a budući rad bi trebalo da istraži potencijalne ekološke i anatomske korelate takvog nalaza“, piše tim.
Mladi i kolege sumnjaju da su čak potcenili stisak lenjivca, s obzirom na ograničenost njihove eksperimentalne postavke.
„Anegdotski izveštaji članova tima za očuvanje opisali su B. variegatus da se tako čvrsto uhvati za svoje podloge da spreči grabljivce da ih povuku da bi im koža na leđima ranije bila skinuta“, objašnjavaju istraživači.
To je vraški mnogo snage po standardu bilo koje životinje, a kamoli za tako sporo pokretnu zver sa smešno niskim metabolizmom.
