Zubi više ne rastu kada postanemo odrasli: svako trošenje je trajno – kao što oni od nas sa plombama znaju – zbog čega je važno da ih održavamo što je moguće čistijim i zdravijim.
Međutim, ovo je nešto što naučnici sada žele da promene.
Najavljeno je da će klinička ispitivanja za potencijalni tretman ponovnog rasta zuba početi u julu 2024. godine, nadovezujući se na decenijama istraživanja na terenu. Ako ta ispitivanja budu uspešna, terapeutski lekovi bi mogli biti dostupni do 2030.
Tim sa Instituta za medicinska istraživanja u bolnici Kitano u Japanu je zadužen za ispitivanje, koje cilja na ljude sa anodontijom, retkim genetskim stanjem koje sprečava da mlečni i odrasli zubi rastu na normalan način.
Lečenje bi u početku trebalo da bude usmereno na malu decu sa ovim stanjem, ali dalje u nastavku, istraživači misle da bi se mogao koristiti i šire – kod ljudi koji imaju češće probleme sa zubima, kao što je, na primer, bolest desni.
„Ideja o rastu novih zuba je san svakog zubara“, rekao je za Mainichi Kacu Takahaši, šef odeljenja stomatologije i oralne hirurgije u bolnici Kitano. „Radio sam na ovome još od kad sam bio diplomirani student. Bio sam uveren da ću to uspeti da ostvarim.“
Evo kako to funkcioniše: nakon što su pronašli vezu između specifičnog gena zvanog USAG-1 i ograničenja rasta zuba kod miševa, istraživači su zatim prešli na testove koji su pokušali da blokiraju ekspresiju USAG-1.
Otkriveno je antitelo koje može bezbedno da blokira deo aktivnosti USAG-1 kod miševa i tvorova, a da ne dovede do ozbiljnih neželjenih efekata, što dovodi do indukovanog rasta zuba.
Sledeći korak je da se vidi da li se iste hemijske reakcije mogu kontrolisati kod ljudi.
U ovom trenutku govorimo o potencijalu, a ne o realnosti, ali bi moglo biti moguće koristiti novi lek da podstakne rast treće generacije zuba u ustima, nakon mlečnih zuba i odraslih zuba pune veličine.
Kao što istraživači ističu u nedavnom naučnom pregledu, prednost pristupa je u tome što se rast zuba pokreće na prirodan način, kroz proces poznat kao signalizacija koštanog morfogenetskog proteina (BMP).
Naša tela prirodno obavljaju posao, bez potrebe za komplikovanim inženjeringom matičnih ćelija.
Tim takođe sugeriše da će napredak u tehnologiji skeniranja (kao što je masena spektrometrija, na primer) olakšati uočavanje biomarkera koji ukazuju na ljude koji će imati najviše koristi od tretmana.
„Tretman anti-USAG-1 antitelom kod miševa je efikasan za regeneraciju zuba i može biti proboj u lečenju anomalija zuba kod ljudi“, pišu istraživači.
