Preterano aktivne imune ćelije često stoje iza oštećenja pluća kod bolesti kao što je COVID-19. Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) razvili su RNK agens za sprej za pluća koji usporava aktivnost ovih ćelija, poznatih kao makrofagi. Novi transportni mehanizam zasnovan na šećeru posebno je efikasan u dovođenju terapeutika do cilja.
Tim koji predvodi Stefan Engelhard, profesor farmakologije i toksikologije, razvio je aktivni sastojak zasnovan na RNK pod nazivom RCS-21 za sprečavanje teške upale pluća i fibroze, odnosno ožiljaka na plućnom tkivu, na primer kod infekcija SARS-CoV2.
U ćeliji RCS-21 zaustavlja aktivnost molekula mikroRNA 21. Ova nukleinska kiselina, koju Engelhard i njegov tim već duže vreme istražuju, jedan je od pokretača prekomerne aktivnosti makrofaga kod teških infekcija pluća.
Objavljujući u naučnom časopisu Nature Communications, tim opisuje kako se aktivna supstanca RCS-21 posebno efikasno isporučuje do cilja putem inhalatora. Da bi to uradili, istraživači su iskoristili posebne karakteristike makrofaga. Ove ćelije čistilice su takođe prisutne u velikom broju u zdravim plućima. Tamo obavljaju važan zadatak uništavanja bakterija i spora gljivica što je brže moguće.
Makrofagi identifikuju svoje mete između ostalog na osnovu složenih molekula šećera na površini napadača. „U analizi pojedinačnih ćelija utvrdili smo da su odgovarajući receptori za šećer, s jedne strane, među najčešćim receptorima na makrofagima“, kaže Stefan Engelhard. „S druge strane, receptori su, u izvesnom smislu, jedinstvena karakteristika makrofaga – jedva da se javljaju bilo gde drugde.“
Stoga je tim spojio svoj aktivni sastojak sa molekulom šećera, tačnije sa trimanozom. Ovaj pristup se do sada sprovodio samo sa hemijski manje složenim aktivnim sastojcima. Studije sa miševima dale su jasne rezultate. „Kada je lek davan u obliku spreja, makrofagi su značajno bolje prihvatili aktivni sastojak nego bez molekula šećera. Nasuprot tome, drugi tipovi ćelija čak potpuno isključuju molekule“, kaže Kristina Bek, prvi autor članka zajedno sa Dipakom Ramanudžamom.
U eksperimentima sa miševima, RCS-21 je obezbedio da je mikroRNA 21 smanjena za više od polovine u poređenju sa kontrolnim životinjama. Fibroza i upala su takođe značajno smanjeni nakon tretmana. Povećana aktivnost mikroRNA-21 takođe je zaustavljena tretmanom sa RCS-21 u uzorcima ljudskog plućnog tkiva inficiranog SARS-CoV-2 koronavirusom u laboratoriji.
Studije koje dokazuju bezbednost leka su već u toku, prva klinička ispitivanja na ljudima su za cilj 2024. Odgovornost leži na RNATICS-u, TUM-u.
Suosnivač RNATICS-a Stefan Engelhardt vidi veliki potencijal u tehnologiji manoze. „Uspeli smo da pokažemo da se aktivne supstance na bazi nukleinske kiseline mogu koristiti na veoma ciljani način, barem u plućima. Ova tehnologija otvara široko polje za razvoj novih lekova zasnovanih na RNK. Očekujem mnogo da desiti u ovoj oblasti u narednih nekoliko godina.“
