Neke vrste lekova za epilepsiju koje se uzimaju tokom trudnoće povezane su sa povećanim rizikom od teških psihijatrijskih poremećaja kod dece.
Ovo je zaključak opsežne studije o 38.000 dece majki sa epilepsijom koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Arhus. Istraživanje je objavljeno u časopisu JAMA Neurologi.
Iako je odavno poznato da su neki oblici lekova za epilepsiju koji se koriste tokom trudnoće povezani sa rizikom od urođenih mana, ova nova studija je do sada najsveobuhvatnija studija mentalnog zdravlja dece.
Između ostalog, istraživači su otkrili zabrinjavajuću vezu između leka protiv napadaja valproata i rizika kod deteta od razvoja niza različitih psihijatrijskih poremećaja.
„Naša studija pokazuje da je četvoro od desetoro dece rođene od majki sa epilepsijom koje su koristile valproat tokom trudnoće imalo dijagnozu psihijatrijskog poremećaja pre 18. godine i da je lek posebno povezan sa povećanim rizikom od bolesti kao što je autizam, ADHD i intelektualni invaliditet“, objašnjava Jakob Kristensen, profesor na Univerzitetu Arhus i konsultant u Univerzitetskoj bolnici Arhus i jedan od istraživača koji stoje iza studije.
U studiji, 42 procenta dece majki koje su koristile valproat tokom trudnoće razvilo je psihijatrijski poremećaj pre 18. godine. Za poređenje, samo 31 procenat dece majki sa epilepsijom koje nisu uzimale lekove protiv napadaja tokom trudnoće razvilo je psihijatrijski poremećaj.
Studija takođe pokazuje da deca čije su majke tokom trudnoće uzimale lekove topiramat ili levetiracetam imaju povećan rizik od ADHD-a i anksioznih poremećaja.
Sa pozitivne strane, studija pokazuje da često korišćeni lekovi kao što su lamotrigin, karbamazepin i okskarbazepin nisu povezani sa povećanim rizikom od psihijatrijskih poremećaja.
Prema rečima Jakoba Kristensena, studija potvrđuje postojeće upozorenje protiv upotrebe valproata tokom trudnoće i takođe preporučuje oprez pri upotrebi topiramata i levetiracetama.
„Naše istraživanje naglašava važnost razumevanja potencijalnih štetnih efekata leka za epilepsiju tokom trudnoće i kontinuiranog nedostatka znanja o tome kako različite vrste lekova mogu uticati na psihološki razvoj deteta“, kaže on i nastavlja:
„Naša studija pokazuje da postoji potreba za više istraživanja i preciznijim procenama rizika kako bi se pomoglo trudnicama sa epilepsijom i njihovim lekarima da donesu informisane odluke o upotrebi leka tokom trudnoće.“
Studija je sprovedena u pet nordijskih zemalja — Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i Islandu — i obuhvata decu rođenu u periodu 1996-2017.
U Danskoj, cca. Svake godine se rodi 400 dece od majki koje su tokom trudnoće uzimale lekove za epilepsiju.
