Lečenje od alkohola i drugih droga u Australiji se uglavnom pruža samo za pojedince, često van svojih porodica.
Tretman može uključivati odvikavanje od supstance, savetovanje i rehabilitaciju u stanu. Svi ovi tretmani rade na poboljšanju zdravlja i blagostanja i smanjenju štete od supstanci.
Ali porodice i zajednice ljudi mogu uticati na upotrebu supstanci i imaju potencijal da pomognu put isceljenja ljudi na lečenju.
Za mnoge narode Prvih nacija, zdravlje i blagostanje ne odnose se samo na pojedinca. To je međusobno povezano sa porodicom, kulturom, pripadnosti i zemljom.
Zato usluge lečenja kao što je Pinangba u Kvinslendu – služba za alkohol i druge narkomane prve nacije čiji smo pristup istraživali – obuhvataju porodice, kulturu i zemlju u lečenju.
Ovaj način lečenja treba da bude dostupan svima.
Porodice i zajednica mogu igrati ključnu ulogu u odustajanju od alkohola i drugih droga i izbegavanju recidiva. Istraživanja pokazuju da su saveti ili ohrabrenje članova porodice važan razlog za odustajanje ili smanjenje upotrebe problematičnih supstanci.
Međutim, neki ljudi koji sami posećuju ustanove za lečenje često imaju ograničenu podršku kod kuće u svojim zajednicama kako bi održali trezvenost ili smanjenu potrošnju.
Porodica i zajednice nemaju uvek prave alate za podršku pojedincu u lečenju, a neki članovi porodice mogu i sami iskusiti problematičnu upotrebu supstanci.
Pinangba je služba stambene rehabilitacije koju predvode domoroci u Kvinslendu. To je jedna od malog broja službi za lečenje alkohola i drugih droga u Australiji koje primaju celu porodičnu jedinicu odraslih i dece za boravak.
Pinangba usvaja sistemski model porodične terapije. Terapeut je pozvan da razmotri ne samo kontekst pojedinca unutar svoje porodice, već i kontekst porodice u odnosu na šire društvene, političke i istorijske sisteme.
Naglasak je na izgradnji, jačanju i popravljanju odnosa kao deo isceljenja klijenta.
Pinangba takođe smatra da su okruženja najuticajnija u životu klijenta (socijalne usluge, posao, sud) koja mogu uticati na njihov put isceljenja.
Njegov pristup zasnovan na porodici pomaže klijentima da se angažuju i ostanu na lečenju, ostanu apstinentni i poboljšaju odnose. Ovaj pristup takođe pozitivno utiče na upotrebu alkohola i drugih droga drugih članova porodice i poboljšava funkcionisanje njihove dece.
Pinangba pristup porodičnoj terapiji zavisnosti pozitivno je primljen od strane klijenata, porodica, zajednice i drugih zdravstvenih i socijalnih usluga.
Neautohtoni ljudi takođe imaju koristi od ovog modela. Intervencije usmerene na porodicu za neautohtone ljude sa problemima upotrebe supstanci bile su efikasne i za mlade i za odrasle. Ne samo da ove intervencije smanjuju upotrebu supstanci, one takođe poboljšavaju funkcionisanje porodice u poređenju sa individualnim tretmanom.
Uprkos ovim pozitivnim ishodima, intervencije usmerene na porodicu u okviru službi za alkohol i druge droge su još uvek neuobičajene.
Prepreke za implementaciju nisu povezane samo sa fokusom na individualizovani tretman, već i sa pitanjima kao što su teškoće uključivanja porodice u lečenje, ograničeno vreme osoblja, nedostatak iskustva i nedovoljna obuka.
Da bi ovaj model brige fokusiran na porodicu bio uključen i u autohtone i neautohtone usluge za alkohol i druge droge, potrebno nam je bolje prikupljanje podataka i bolje finansiranje. Evo tri važna koraka ka ovoj implementaciji:
Trenutno postoji malo saznanja o efikasnosti ovog modela za ljude Prvih nacija. Upravo to radimo sa Pinangbom: uz finansiranje Komisije za mentalno zdravlje Kvinslenda gradimo evaluaciju integrisanu u rutinsko pružanje usluga, kako bismo pokazali kako funkcioniše takav holistički tretman orijentisan na porodicu.
Od vitalnog je značaja da se podaci prikupljaju kao deo rutinskih praksi kako bi se mogla izgraditi baza dokaza.
Organizacije koje finansiraju lečenje od alkohola i drugih droga za narode prvih nacija (uključujući Komonvelt, mreže primarne zdravstvene zaštite i državne vlade) treba da obezbede adekvatan nivo finansiranja kako bi službe mogle da troše vreme na prikupljanje i unos podataka o napretku i rezultatima klijenata.
Ovo trenutno nije slučaj. Prikupljanje podataka o evaluaciji se posmatra kao dodatni dodatak, a ne kao suštinski deo tekućeg pružanja usluga. Ovo treba da se promeni.
Noviji načini rada, gde porodice postaju „jedinica za lečenje“, podrazumevaće nove troškove, nove zgrade, nove načine rada, novo prikupljanje podataka, i zahtevaće više finansiranja i planiranja.
Ako zaista razmišljamo o porodici, moramo razmišljati o tretmanu sa porodicom, a ne sa pojedincem. Ova promena u razmišljanju treba da se desi na svim nivoima sistema.
