Neuhranjenost ugrožava živote miliona dece mlađe od 5 godina, uzrokujući oko 500.000 smrtnih slučajeva godišnje u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Kratki kursevi antibiotika upareni sa terapijskom hranom na bazi putera od kikirikija su standard nege za lečenje teške akutne pothranjenosti kod dece—ali upotreba antibiotika u ovoj ranjivoj populaciji je kontroverzna; stručnjaci za javno zdravlje zabrinuti su zbog pogoršanja problema rezistencije na antibiotike.
Sada, nova studija koju je vodio dr Gautam Dantas na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu pokazuje da zabrinutost zbog povećanja rezistencije na antibiotike ima zasluge, ali da dugoročne koristi mogu biti veće od kratkoročnih rizika.
Nalazi, objavljeni 19. oktobra u The Lancet Microbe, ukazuju na raznolik, zreliji mikrobiom creva kod neuhranjene dece Nigerije dve godine nakon tretmana antibioticima. Kratko povećanje gena otpornosti na antibiotike u bakterijama creva nakon što su deca lečena potpuno se raspršilo u roku od tri nedelje.
„Antibiotici mogu poremetiti mikrobiom i povećati rizik od infekcije, što predstavlja zabrinutost kod imunokompromitovane, neuhranjene dece koja su već sklona infekciji“, objasnio je Dantas, ko-autor studije i Konan profesor laboratorije i genomske medicine.
„Ali, mi pokazujemo poboljšanja u sazrevanju mikrobioma godinama nakon kratkog kursa antibiotika u poređenju sa placebom, što je važan nalaz s obzirom na to da je zaostali razvoj mikrobioma povezan sa negativnim ishodima pothranjenosti kod neuhranjene dece. Ova studija pruža dokaze da iako treba da budemo oprezni u upotrebi antibiotika, rizik od kratkog porasta bakterija otpornih na lekove verovatno je nadmašen koristi od ovih upornih poboljšanja mikrobioma.“
Lekari koji koriste antibiotike za lečenje teško pothranjene dece sa infekcijama primetili su dodatnu korist: deca su rasla i dobijala mišićnu masu. To obećavajuće zapažanje pokrenulo je veliko kliničko ispitivanje sprovedeno u Madarounfi, Niger. Predvođeni Sheila Isanaka, ScD, vanrednim profesorom za ishranu na Harvardu T.H. Chan School of Public Health, to ispitivanje je potvrdilo povećanje telesne težine i telesne mere kod dece koja su uzimala antibiotike tokom lečenja teške akutne pothranjenosti.
Ali ostaje pitanje: da li davanje antibiotika teško neuhranjenoj deci promoviše rezistenciju na antibiotike? Isanaka je predložio komplementarnu pod-studiju koja bi sagledala rezistenciju na antibiotike u gastrointestinalnom traktu dece lečene antibioticima uključene u kliničko ispitivanje u Nigeru.
Dantasov tim—uključujući prvog autora Drev J. Schvartz, MD, Ph.D., zatim saradnika u Dantasovoj laboratoriji, a sada docenta pedijatrije, i Ejmi Langdon, doktora nauka, postdiplomca u Dantasovoj laboratoriji u vreme studije – analizirano, korišćenjem fekalnih uzoraka, mikrobiomi creva 161 dece nasumično odabrani iz kohorte od 2.399 teško pothranjene nigerijske dece uključene u Isanakino kliničko ispitivanje.
Otprilike polovina dece je primala amoksicilin nedelju dana; druga polovina je dobila placebo. Sva deca su dobijala terapeutsku hranu na bazi putera od kikirikija. Uzorci fekalija su prikupljeni na kraju sedmodnevnog tretmana i četiri, osam i 12 nedelja nakon upisa.
Dve godine kasnije, istraživači su pratili 22 dece koja su lečena antibioticima i 13 dece koja su primala placebo. Takođe su analizirali uzorke fekalija 38 dece sličnog uzrasta bez neuhranjenosti u Nigeru radi poređenja.
Istraživači su otkrili raznovrsniji i bogatiji mikrobiom kod dece dve godine nakon terapije amoksicilinom, u poređenju sa decom koja su primala placebo. Mikrobiom dece lečene antibioticima je sazreo, kao kod zdrave dece sličnog uzrasta.
Neki od ključnih pokretača dramatičnog sazrevanja crevnog mikrobioma tokom prve tri godine života uključuju izloženost odojčadi mikrobima majke tokom i nakon rođenja, konzumiranje mleka i prelazak na čvrstu hranu. Kod neuhranjene dece, taj proces sazrevanja crevnog mikrobioma je zaostao, zajedno sa rastom. Ali dodavanje antibiotika u plan lečenja poboljšalo je merenje tela i razvoj mikrobioma.
Antibiotici potencijalno funkcionišu kao resetovanje, omogućavajući uspostavljanje mikroba koji pomažu u varenju čvrste hrane da napreduju u crevnom ekosistemu. Prema Dantasu, koji je ranije otkrio da upotreba antibiotika kod prevremeno rođenih beba ima potencijalno štetne i trajne efekte, dugoročna poboljšanja bogatstva mikrobioma, raznolikosti i sazrevanja u trenutnoj studiji bila su iznenađujuća.
„Postoje primeri da se crevni mikrobiom ne vraća u potpunosti od teške perturbacije“, objasnio je Dantas, takođe profesor patologije i imunologije, biomedicinskog inženjerstva, molekularne mikrobiologije i pedijatrije. „Ali naša nova studija osvetljava neočekivanu dugoročnu kolateralnu korist od lečenja antibiotikom kod teško pothranjene dece, pokrećući njihov mikrobiom creva da usvoji poboljšanu putanju razvoja.“
Kratkoročno, istraživači su videli u deci lečenoj antibioticima više bakterija, kao što su E. coli i Klebsiella, koje mogu izazvati ozbiljnu infekciju. Ali takva povećanja su se rešila u roku od tri nedelje. Dantas je upozorio da ovo povećanje bakterija koje su otporne na lekove i gena otpornosti na lekove kod dece koja su lečena antibioticima ne treba zanemariti.
„Sada znamo da su prednosti lečenja antibioticima veće od rizika u ovoj specifičnoj populaciji – ali rizici postoje“, upozorio je Dantas.
„Sve dok ne pronađemo bolje pristupe, trebalo bi da koristimo antibiotike da pomognemo deci sa teškom akutnom pothranjenošću. Ali treba da pratimo ovu decu zbog povećanog rizika da dobiju bube koje su otporne na lekove u prvim nedeljama nakon tretmana antibiotikom. U isto vreme, mi trebalo bi uložiti resurse u razvoj novih terapija koje ne narušavaju ozbiljno mikrobiom.“