Laserska terapija niskog nivoa i povezana fotobiomodulacija je najefikasniji od poznatih tretmana za tinitus, prema studiji koja upoređuje glavne terapije koje se trenutno koriste, a koju su sproveli brazilski naučnici povezani sa Centrom za istraživanje optike i fotonike (CEPOF). Studija je objavljena u članku objavljenom u Journal of Personalized Medicine.
Oko 750 miliona ljudi širom sveta pati od tinitusa, prema evropskoj studiji koja je analizirala podatke o pacijentima od pet decenija. Često se opisuje kao zujanje ili šištanje u ušima, smatra se pre simptomom nego bolešću, ali je neprijatno i u nekim slučajevima onemogućava. Njegovi poznati uzroci mogu se kretati od nakupljanja ušnog voska i nedovoljnog perifernog navodnjavanja u unutrašnjem uhu do oštećenja mozga i bruksizma. Ne postoje standardni tretmani ili lekovi koje je odobrila Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Država (FDA).
„Tinitus je veoma rasprostranjen simptom u opštoj populaciji. Leči se velikim brojem metoda, od ispiranja uha do lokalnih anestetika, antidepresiva, antihistaminika, antipsihotika i sedativa, sa različitim rezultatima“, rekao je Vitor Hugo Panhoca, istraživač u CEPOF-u. „Nakon što smo pronašli članke u naučnoj literaturi koji su predstavili dosledne rezultate laserske terapije, odlučili smo da uporedimo glavne tretmane i tražimo više odgovora na problem.
Tokom četvoronedeljnog perioda, Panhoca i njegov tim testirali su alternativne i komplementarne tretmane za idiopatski (bez očiglednog uzroka) i refraktorni tinitus na više od 100 muškaraca i žena starosti 18-65 godina, nasumično podeljenih u deset grupa. Testirani tretmani su laserska akupunktura, flunarizin dihidrohlorid, ginko biloba (lekovita biljka) i laserska stimulacija unutrašnjeg slušnog kanala ili meatusa niskog nivoa (transmeatalna stimulacija), samostalno i u kombinaciji sa vakuum terapijom, ultrazvukom, G. biloba ili flunarizin dihidrohlorid.
Pacijenti su podvrgnuti osam tretmana dva puta nedeljno. Klinički su procenjeni pre početka lečenja, posle osme sesije i dve nedelje kasnije, korišćenjem „upitnika za inventarizaciju hendikepa u ušima“ sa ukupno 25 pitanja. Funkcionalna podskala se sastojala od 11 pitanja o mentalnim, socijalnim, profesionalnim i fizičkim ograničenjima zbog tinitusa.
Najbolji ishodi su primećeni kod pacijenata lečenih samo laserskom akupunkturom i samo transmeatalnom laserskom stimulacijom male snage. U poslednjem slučaju, oni su se još više poboljšali kada je vreme zračenja povećano sa 6 minuta na 15 minuta. Kombinacije laserske terapije sa vakuum terapijom ili G. bilobom, samo laserskom akupunkturom i samim flunarizin dihidrohloridom takođe su imale trajne terapeutske efekte.
„Pozitivni efekti uključuju antiinflamatorno dejstvo i relaksaciju. Verujemo da laserska terapija može povećati periferno navodnjavanje, što može biti glavni uzrok problema u mnogim slučajevima, kao i da stimuliše proliferaciju ćelija unutrašnjeg uva i proizvodnju kolagena“, rekao je Panhoca.
Iako CEPOF studija nije jedina koja pokazuje da laserska terapija može poboljšati stanje pacijenata sa tinitusom, ona utire put ka stvaranju protokola za upotrebu od strane stomatologa, specijalista za uho, nos i grlo, logopeda i drugih lekara koji imaju takve pacijente, pošto broj sesija i intenzitet lečenja u literaturi veoma variraju.
„Razumevanje kako uspešne terapije funkcionišu pomoći će nam da se fokusiramo na najproduktivnije pristupe u predstojećim studijama. Ovo je deo krivulje učenja kada inovirate ovakve zdravstvene tretmane“, rekao je Panhoka, dodajući da je takođe neophodno istražiti dugotrajne terminski efekti laserske terapije.
Studija je sprovedena u saradnji sa istraživačima u Irmandade Santa Casa de Misericordia bolnici u Sao Karlosu, Univerzitetu Centralnog Sao Paula (UNICEP) i Centru za integrisanu terapiju u Londrini (država Parana), Brazil, kao i Tindall National Institute na Univerzitetskom koledžu Cork (UCC) u Irskoj.