Više od 5.000 godina ljudi se ukrašavaju tetovažama.
U novoj studiji, istraživači su koristili lasere da otkriju veoma zamršene dizajne drevnih tetovaža na mumijama iz Perua.
Očuvana koža mumija i korišćeno crno mastilo za tetoviranje pokazuju oštar kontrast – otkrivajući fine detalje u tetovažama koje datiraju iz 1250. godine nove ere koje nisu vidljive golim okom, rekao je koautor studije Majkl Pitman, arheolog iz Kine. Univerzitet u Hong Kongu.
Istraživači su ispitali oko 100 mumija iz kulture Čancaj u primorskom Peruu – civilizacije koja je cvetala pre carstva Inka i dolaska Evropljana.
Svi pojedinci su imali neki oblik tetovaža na poleđini ruku, zglobovima, podlakticama ili drugim delovima tela. Studija se fokusirala na četiri osobe sa „izuzetnim tetovažama“ – dizajnom geometrijskih oblika kao što su trouglovi i dijamanti, rekao je Pittman.
Nije bilo jasno kako su tačno nastale tetovaže, ali one su „kvaliteta koji se suprotstavlja stvarno dobrom električnom tetoviranju današnjice“, rekao je Aaron Deter-Volf, stručnjak za pretkolumbijske tetovaže i arheolog u Odeljenje za arheologiju u Tenesiju, koji nije bio uključen u istraživanje.
Rezultati su objavljeni u ponedeljak u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences.
Koristeći lasere koji čine da koža slabo sija, „mi u suštini pretvaramo kožu u sijalicu“, rekao je koautor Tom Kej iz neprofitne Fondacije za naučni napredak u Sijera Visti, Arizona.
Nalazi su bili „korisni za učenje o novim nedestruktivnim tehnologijama koje nam mogu pomoći da proučavamo i dokumentujemo osetljive arheološke materijale“, kao što su mumije, rekao je Deter-Volf.
Najstarije poznate tetovaže pronađene su na ostacima neolitskog čoveka koji je živeo u italijanskim Alpima oko 3.000 p.n.e. Mnoge mumije iz starog Egipta takođe imaju tetovaže, kao i ostaci iz kultura širom sveta.
Tokom istorije, tetovaže su korišćene na mnogo načina – da obeleže kulturni ili individualni identitet, životne događaje ili društveni status, ili da „odvrate bolesti ili pomognu u poboljšanju odnosa sa duhovima ili božanstvima“, rekao je Lars Krutak, arheolog u Muzeju. međunarodne narodne umetnosti u Santa Feu, Novi Meksiko, koji nije bio uključen u istraživanje.
Dok se dizajni na grnčariji, tekstilu i kamenu češće čuvaju i proučavaju od strane istraživača, „kada su nam drevne tetovaže dostupne, one daju uzbudljiv uvid u oblike figurativne i apstraktne umetnosti kojima inače ne možemo da pristupimo“, rekao je Bornmut Univerzitetski arheolog Martin Smit, koji nije bio deo studije.
