Par entomologa sa Univerziteta u Džordžiji otkrio je da otkucaji srca Joro pauka manje variraju kada su pod stresom u poređenju sa sličnim paucima. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Physiological Entomology, Endrju Dejvis i Kristina Vu uhvatili su uzorke nekoliko vrsta pauka i izmerili im otkucaje srca dok su ih izlagali stresnoj situaciji u laboratorijskom okruženju.
Prethodno istraživanje je pokazalo da su Joro pauci porijeklom iz istočnih dijelova Azije, ali su prije otprilike 10 godina skočili u Sjevernu Ameriku, gdje su se uhvatili. Žuti i crni pauci sa dugim nogama primećeni su u nekoliko južnih država, a većina na terenu očekuje da će se proširiti širom SAD i možda delova Kanade.
Prethodna istraživanja i anegdotski dokazi su takođe pokazali da se pauci ne plaše ljudi i da pletu svoje mreže na mnoštvu ljudskih konstrukcija, uključujući zgrade, pumpe za benzinske pumpe i ulične lampe. Pauci nemaju tendenciju da reaguju na otkriće – jednostavno prestaju da se kreću i čekaju da pretnja prođe.
U ovoj novoj studiji, istraživači su se pitali šta objašnjava njihovu toleranciju prema ljudima, vremenskim uslovima, pa čak i drugim životinjama. Izmerili su paukovu verziju „otkucaja srca“. Pauci imaju sud u stomaku koji pumpa hemolimfu kroz njihovo telo, slično kao što to radi srce kod sisara. Prethodna istraživanja su pokazala da se, baš kao i kod ljudi, brzina pumpanja povećava tokom stresa. Kod pauka, posuda se može posmatrati kako pumpa pomoću jednostavnog mikroskopa, bez potrebe za seciranjem uzoraka.
Istraživači su uhvatili nekoliko primeraka Joro pauka, a takođe su uključili kuglaste, baštenske i trakaste pauke. Svi su vraćeni u laboratoriju na testiranje. Da bi testirali uticaj stresa na otkucaje srca, istraživači su prvo izmerili njihove otkucaje srca tokom normalnih aktivnosti. Zatim su ih fizički obuzdali, a zatim su im ponovo izmerili otkucaje srca dok su pokušavali da pobegnu iz veza.
Istraživači su pronašli razliku za pauka Joro. Svi ostali pauci su imali pojačan broj otkucaja srca dok su pokušavali da pobegnu, koji je zatim varirao kako se prinuda nastavila. Joro je, s druge strane, ostao miran – njegov broj otkucaja je takođe porastao, ali nije bilo fluktuacije. Stopa je ostala konstantna sve dok pauk nije pušten.
Istraživači sugerišu da je nedostatak fluktuacije verovatno vezan za sveukupni nedostatak straha paukova i očigledan nedostatak brige o sopstvenom blagostanju.
