Na Kubi, opterećenoj ekonomskom krizom i nestašicama, čak i najosnovniji poduhvati poput ribolova ili poljoprivrede mogu brzo da se zakomplikuju.
Zbog toga su dvojica mladih kubanskih preduzetnika odlučila da se okrenu akvaponici kako bi kombinovali to dvoje u pokušaju da dobiju više novca za svoj novac i istovremeno podstaknu sve manje zalihe hrane na ostrvu, rekli su Rojtersu.
Akvaponika je sistem akvakulture u kojem se otpadna voda iz uzgoja ribe dovodi u hidroponski uzgojene biljke poput zelene salate koje prečišćavaju vodu.
On objedinjuje akvakulturu i poljoprivredu na način koji je istovremeno efikasan i ekološki prihvatljiv – što savršeno odgovara Kubi, rekao je Joel Lopez, suvlasnik JoJo Acuaponics.
„Od ribe do proizvodnje prehrambenih biljaka, sve je prirodno“, rekao je Lopez tokom obilaska objekta izvan Havane, gde se nalaze niz akvarijuma i staklenika.
Na kraju meseca, berba uključuje i proteine preko ribe i zeleno povrće. Ne koriste se nikakva đubriva ili pesticidi – koji su često štetni po životnu sredinu i izuzetno skupi na karipskom ostrvu.
Kuba se suočava sa najgorim ekonomskim padom u poslednjih nekoliko decenija, što dovodi do nestašice hrane, lekova i goriva, što je navelo vladu kojom upravljaju komunisti da potraži pomoć od preduzetnika u pronalaženju kreativnih rešenja.
„Postoji logika da mladi ljudi, postajući preduzetnici, žele da idu napred, da budu ekonomski prosperitetni“, rekao je Hose Antonio Martinez, bivši advokat koji je suvlasnik kompanije JoJo Akuaponics.
Ali preduzetnici se suočavaju sa izazovnim okruženjem na Kubi. Embargo iz doba hladnog rata koji su nametnule Sjedinjene Države komplikuje finansijske transakcije, a birokratijom opterećena državna ekonomija tek je nedavno omogućila privatnim preduzećima da puste korene.
„Akvaponski sistemi… koriste tehnologiju koja je skupa. U kubanskom kontekstu, veoma nam je teško da možemo da pristupimo finansiranju“, rekao je Martinez, dodajući da je dobio određena sredstva preko svoje lokalne opštine, iako je još uvek nedovoljno.
Uprkos izazovima, mnogi Kubanci sve više vide poslovanje privatnih preduzeća kao način da napreduju u stagnirajućoj državnoj ekonomiji gde je prosečna godišnja plata manja od 20 dolara mesečno.
