U studiji od 991 odrasle osobe, naučnici sa DZNE-a su pokazali da se testovima krvi mogu prepoznati najčešći oblici frontotemporalne demencije (FTD), kao i neurološke bolesti amiotrofična lateralna skleroza (ALS) i progresivna supranuklearna paraliza (PSP). Njihova procedura još nije spremna za rutinsku medicinsku upotrebu, ali bi dugoročno mogla olakšati dijagnozu bolesti i unaprediti razvoj novih terapija već sada.
Nalazi objavljeni u časopisu Nature Medicine zasnovani su na merenju određenih proteina u krvi, koji služe kao biomarkeri. Studija je takođe uključila Univerzitetsku bolnicu u Bonu (UKB) i druge istraživačke institucije u Nemačkoj i Španiji.
FTD, ALS i PSP čine spektar neurodegenerativnih bolesti sa preklapajućim simptomima koje karakterišu demencija, simptomi ponašanja, paraliza i gubitak mišića, oštećenje pokreta i druga ozbiljna oštećenja. U Nemačkoj se procenjuje da do 60.000 ljudi boluje od jedne od ovih bolesti. Iako su relativno retke, njihove posledice po zdravlje su ipak teške.
„Još ne postoji lek za nijednu od ovih bolesti. A sadašnjim metodama nije moguće doći do konačne dijagnoze molekularne patologije ovih bolesti tokom života pacijenta, jer se moždano tkivo mora ispitati“, objašnjava Prof. Anja Šnajder, vođa istraživačke grupe u DZNE i direktorka Odeljenja za staračku psihijatriju i kognitivne poremećaje UKB.
„Međutim, potrebna je dijagnoza osnovne patologije za razvoj terapije i za stratifikaciju pacijenata prema njihovoj bolesti. Samo takva stratifikacija omogućava da se testiraju ciljani i stoga potencijalno efikasni tretmani koji modifikuju bolest“, nastavlja Šnajder, koji je takođe povezan. sa Univerzitetom u Bonu.
„Sada pokazujemo da se PSP, bihejvioralna varijanta FTD-a i velika većina slučajeva ALS-a, sa izuzetkom određene mutacije, mogu prepoznati testiranjem krvi, a to se takođe odnosi na njihovu osnovnu patologiju. Naša studija je prva koja je otkrila biomarkeri specifični za patologiju.
„U početku je verovatno da će primena biti u istraživanju i razvoju terapije. Ali dugoročno gledano, smatram realnim da se ovi biomarkeri koriste i za dijagnozu u medicinskoj rutini. Međutim, za to su potrebne dalje studije. bilo bi posebno važno utvrditi kako se ovi biomarkeri razvijaju uzdužno, to jest, tokom bolesti i koliko rano rastu u toku bolesti.“
Novi test krvi, koji se zasniva na merenju takozvanih tau i TDP-43 proteina, mogao bi da pruži odlučujući dokaz za dijagnozu. Postoji posebno jaka potreba za „bihevioralnom varijantom FTD“ koja je ovde istraživana. To je zato što simptomi ovog najčešćeg tipa FTD-a mogu biti posledica dve različite patologije, tj. abnormalni procesi – u mozgu, koji se generalno mogu razlikovati samo analizom tkiva nakon smrti.
Samo u onih nekoliko slučajeva gde je bolest genetska može dati sigurnost tokom života pacijenta. Test krvi sada omogućava postavljanje precizne dijagnoze tokom života pacijenta, čak i ako nema mutacije. Ovo je, pak, preduslov za testiranje novih terapija protiv ovih različitih FTD patologija u kliničkim ispitivanjima.
„Dobro je poznato da tau i TDP-43 proteini igraju ključnu ulogu u FTD, ALS i PSP, jer formiraju abnormalne agregate u mozgu kod ovih bolesti. Međutim, događaji se razlikuju između bolesti. Naša istraživanja sugerišu da nivoi krvi u krvi proteini odražavaju ove procese bolesti“, kaže Šnajder. „Otkrili smo da je kombinacija oba markera potrebna za dijagnozu bihevioralnog FTD, odnosno njegovih podtipova, dok je TDP-43 dovoljan za ALS i tau protein za PSP. Međutim, za tau marker, mi zapravo gledamo na dve specifične varijante, takozvane izoforme, tau proteina.“
Metoda koristi poseban obrt. To je zato što se proteini ne mere direktno u krvnoj plazmi. Pokazalo se da su takva merenja neuverljiva, posebno zato što su tau proteini koji slobodno plutaju u krvi obično fragmentirani.
Umesto toga, Šnajder i njegove kolege su odredili nivoe dva oblika tau proteina i onih TDP-43 proteina koji se nalaze unutar takozvanih vezikula. To su sitni mehurići lipida koje luče ćelije tela i koji na kraju mogu ući u krvotok. Kroz višestepenu pripremu, koja je uključivala centrifugiranje uzoraka krvi, istraživači su uspeli da uhvate proteine sadržane u vezikulama.
Rezultati su zasnovani na podacima i uzorcima krvi iz istraživačkih kolektiva u Nemačkoj i Španiji sa ukupno 991 odraslom osobom. Oni su bili pogođeni FTD, ALS, PSP ili su pripadali kontrolnoj grupi sa zdravim osobama. Ova situacija sa nezavisnim grupama dobrovoljaca omogućila je da se nalazi budu opsežno potvrđeni.
S jedne strane, ovo je uključivalo takozvane DESCRIBE kohorte: U okviru ovih istraživačkih inicijativa, DZNE, zajedno sa nekoliko nemačkih univerzitetskih bolnica, prikuplja podatke i biouzorke od ljudi sa neurodegenerativnim bolestima. Ovaj ansambl je obuhvatao više od 700 pacijenata. Sa španske strane, projektu se pridružila kohorta „Sant Pau“, koju vodi „Hospital de la Santa Creu i Sant Pau“ u Barseloni sa preko 200 učesnika.
„Sa ovim relativno retkim bolestima, morate da radite na različitim lokacijama i institutima da biste mogli da uključite što je moguće više učesnika u studiju i tako postignete statistički robusne rezultate“, objašnjava Šnajder. „Ovakvi poduhvati su sastavni deo strategije DZNE, za koju smo godinama uspostavili strukture i procedure. Ovo je složeno za uraditi, ali se isplati. Naša studija je dobar primer saradnje u medicinskim istraživanjima — unutar Nemačke i šire.“
