Stogodišnjaci, koji su nekada bili retkost, postali su uobičajena pojava u današnjem svetu. Oni su najbrže rastuća demografska grupa svetske populacije, a potraga za razumevanjem tajni iza izuzetne dugovečnosti nije laka.
Nedavna studija objavljena u GeroScience-u proučavala je biomarkere kod ljudi koji žive preko 100 godina, otkrivajući neke uobičajene faktore, uključujući nivoe holesterola i glukoze, koji su povezani sa ovim izuzetnim dugovečnim pojedincima.
Ova istraživanja su od posebnog interesa jer nam mogu pomoći da bolje razumemo proces starenja i kako da starimo u boljem zdravlju. Studija je obuhvatila podatke od 44.000 Šveđana iz Amoris kohorte, praćenih kroz period od 35 godina.
Učesnici su bili podvrgnuti zdravstvenim procenama u dobi od 64 do 99 godina, a od njih je 2,7% dostiglo 100 godina. Analizirani su biomarkeri povezani sa upalom, metabolizmom, funkcijom jetre i bubrega, ishranom i anemijom.
Studija je otkrila da su stogodišnjaci imali niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od šezdesetih godina nadalje. Takođe su primećene veze između nivoa biomarkera i šanse da neko postane stogodišnjak.
Na primer, osobe sa nižim nivoima ukupnog holesterola i gvožđa imale su manje šanse da dostignu 100 godina. Takođe su primećene veze između viših nivoa glukoze, kreatinina, mokraćne kiseline i smanjenih šansi za dugovečnost.
Iako su razlike u biomarkerima generalno male, sugerišu potencijalnu vezu između metaboličkog zdravlja, ishrane i izuzetne dugovečnosti. Studija ne dozvoljava zaključke o uzrocima ovih razlika, ali sugeriše da genetika i način života mogu igrati ulogu.
Ovo istraživanje otvara nove perspektive u proučavanju dugovečnosti i može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja o faktorima koji doprinose zdravom starenju i dugovečnosti.
