Kronova bolest pogađa četiri miliona ljudi širom sveta. Stanje izaziva iscrpljujuće simptome kao što su hronični umor, dijareja, bol u stomaku, gubitak težine i neuhranjenost.
Jednom kada se simptomi razviju, Kronova bolest je doživotno stanje – i iako postoje načini za upravljanje simptomima tokom izbijanja, trenutno ne postoji lek.
Tačni uzroci Kronove bolesti su nepoznati i verovatno su posledica niza složenih faktora koji se preklapaju – kao što su genetika, ekološki znaci (kao što je pušenje) i imuni sistem koji je preaktivan u crevima.
Istraživanja su takođe pokazala da mikrobiom creva igra ključnu ulogu u bolesti.
Mikrobiom creva je kolekcija triliona bakterija, virusa i gljivica. Ovi mikrobi su prisutni od rođenja i igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju da ćelije creva i naša creva funkcionišu kako treba. Bakterije u našim crevima takođe pomažu našim imunim ćelijama da funkcionišu kako bi trebalo, obezbeđujući na kraju da je delotvorna.
Mnoge studije pokazuju da ljudi sa Kronovom bolešću imaju manje raznoliku zajednicu crevnih bakterija. Takođe imaju veći nivo određenih vrsta bakterija koje mogu izazvati upalu creva.
Ali nisu samo bakterije u crevima te koje pokazuju znake disfunkcije kod ljudi sa Kronovom bolešću.
Prilično neočekivano, istraživanja takođe pokazuju da bi bakterije u ustima takođe mogle biti važne u ovom zapaljenom stanju.
Kada smo u materici, naša creva su sterilna. Ali mikrobiom našeg creva počinje da se razvija u trenutku kada smo rođeni – prvo nakon što dođe u kontakt sa vaginalnim bakterijama tokom porođaja, zatim iz drugih majčinih izvora kao što su majčino mleko i koža, kao i naše okruženje.
Kada postanemo odrasli, naša creva postaju uspešna zajednica od triliona bakterija koje, prema nekim procenama, brojčano nadmašuju naše ćelije za 10:1.
Većina bakterija koje dospeju do naših creva morala je prvo da prođe kroz naša usta. Kao takva, naša usta sadrže drugi najveći broj bakterija posle creva. I mi svakodnevno gutamo ove milione bakterija u našoj pljuvački.
Oralni mikrobiom je složen. Svaki deo naših usta – bilo da je u pitanju jezik, obraz ili pljuvačka – sastoji se od različitih mikroba u zavisnosti od faktora kao što su pH nivo i nivo kiseonika.
Ove zajednice mikroba tada mogu formirati složene strukture koje se nazivaju biofilmovi, gde se bakterije organizuju na površinama usta (zubni plak je jedan primer). Bakterije tada stupaju u interakciju jedna sa drugom i sa našim imunim ćelijama kako bi stvorile harmonično stanje zdravlja.
Postoji nekoliko razloga zašto istraživači misle da bi oralni mikrobiom mogao igrati ulogu u Crohnovoj bolesti.
Prvo, studije pokazuju da ljudi sa Kronovom bolešću imaju različite bakterije u ustima u poređenju sa onima bez tog stanja. Ovo bi moglo sugerisati da određene vrste bakterija prisutne u ustima mogu igrati ulogu u Crohnovoj bolesti.
Drugo, nekoliko vrsta bakterija koje se obično nalaze u većoj količini u crevima ljudi sa Kronovom bolešću u poređenju sa zdravim ljudima takođe je prisutno u ustima. Ovo možda nije iznenađujuće, imajući u vidu da je put bakterija u donji deo creva uglavnom kroz usta. U stvari, nije neuobičajeno da ljudi sa Kronovom bolešću razviju čireve u ustima, pored onih koji se obično vide u crevima.
Istraživanja na ljudima takođe sugerišu da je jedna oralna bakterija, koja se zove Veillonella parvula, u izobilju u crevima ljudi sa Kronovom bolešću. Ova bakterija je povezana sa bolestima kao što su parodontitis, pa čak i meningitis.
Obično se nalazi u oralnom mikrobiomu, ali jedna značajna studija je pokazala da je razvio način da živi u donjem crevu.
Ako se u ustima nađu i drugi bakterijski krivci Kronove bolesti koji se nalaze u crevima, to bi moglo omogućiti istraživačima da razviju bolje testove kojima je potreban samo uzorak pljuvačke da bi se dijagnostikovala bolest. Ovo bi bilo mnogo lakše nego da pacijenti daju uzorak stolice ili crevnog tkiva.
Istraživači će takođe morati da istraže da li oralni mikrobiom može izazvati Crohnovu bolest.
Istraživanja na miševima sugerišu da zapaljenje (koje se dešava kada imuni sistem pokrene imuni sistem) olakšava rast određenih vrsta bakterija – što dovodi do još veće upale i prekomerne aktivacije imunih ćelija.
Ako isto važi i za oralne bakterije povezane sa Kronovom bolešću, to bi moglo sugerisati da su prekomerni rast bakterija i upala u ustima mogući osnovni uzrok Kronove bolesti.
Kronova bolest nije jedina bolest u koju su umešane određene bakterije u ustima.
Na primer, istraživači su pokazali da su dve toksične hemikalije koje proizvodi oralna bakterija Porphiromonas gingivalis (koja je uključena u bolesti desni) pronađene kod više od 96 procenata učesnika u regionima mozga povezanim sa pamćenjem. Značajno je da se ove toksične hemikalije hrane ljudskim ćelijama.
Kod raka dojke, oralna bakterija Fusobacterium nucleatum je povezana sa ubrzanim rastom tumora i širenjem ćelija raka. Mnoge studije su takođe pokazale da se ista bakterija često nalazi u tkivima raka debelog creva.
Pored toga, postoji dugotrajna ideja da oralne bakterije mogu imati značajan uticaj na kardiovaskularne bolesti, gde mikrobi mogu da prodre u krvotok i da se zadrže u srčanim plakovima, što dovodi do upale – a samim tim i veće verovatnoće rupture ili krvnog suda. blokada.
Iako je oralni mikrobiom povezan sa razvojem i napredovanjem Kronove bolesti, istraživanja nisu u potpunosti utvrdila tačan način na koji se bakterije mogu kretati iz usta u delove creva. I iako postoji mnogo podataka iz studija na miševima, potrebno je više istraživanja koja pokazuju ovu vezu kod ljudi.
Bolje razumevanje načina na koji su oralne bakterije uključene u Kronovu bolest – i koje vrste mogu biti umešane – pomoći će da se razvije bolja dijagnostika i tretmani, ne samo za Crohnovu bolest već i za mnoga druga stanja.
Gvo-tzer Ho, čitalac i počasni konsultant gastroenterolog, Univerzitet u Edinburgu i Robert Vhelan, doktorant, Centar za istraživanje inflamacije, Univerzitet u Edinburgu.
