Preko 80 kritično ugroženih papagaja vratilo se u svoje leglo na Tasmaniji – najveći broj u poslednjih 15 godina.
Samo 3 divlje ženke narandžastih papagaja (Neophema chrisogaster) vratile su se sa svoje godišnje migracije na australijsko kopno 2016. Vrsta je skoro proglašena funkcionalno izumrlom, uprkos decenijama posvećenih programa uzgoja i istraživanja očuvanja šarenih ptica.
I dok se čini da njihov broj konačno ide u pravom smeru, još je dug put do toga.
„To je ogroman timski napor“, rekao je biolog za divlje životinje Shannon Troy Georgie Burgess u ABC-u, objašnjavajući kako su volonteri bili ključni da pomognu istraživačima da shvate kako da pomognu ovim teškim pticama koje su, čini se, tvrdoglavo spremale izumiranje.
Godinama, puštanje ptica uzgojenih u zatočeništvu misteriozno nije uspelo da efektivno poveća broj vrsta u divljini. Većina mladih nije preživela putovanje između svog letnjeg legla u Melaleuka Tasmaniji i njihovih toplih zimskih mesta za ishranu na južnim obalnim slanim močvarama kontinentalne Australije.
„Mnogi od nas provedu celo proleće zadržavajući dah čekajući da vidimo šta će se dogoditi“, kaže Troj, koji je menadžer programa u Odeljenju za prirodne resurse i životnu sredinu Tasmanije.
Papagaji sa narandžastim stomakom su jedna od samo tri vrste papagaja koje se podvrgavaju opasnom zadatku migracije na velike udaljenosti, zadatku koji zahteva određeni nivo kondicije. Samo 58 od 139 ptica koje su napustile Melaleuku vratilo se prošle godine, ali ovo je više nego prethodnih godina.
Pretnje sa kojima se ove male krhke ptice suočavaju su višestruke. Njihova zimska staništa su desetkovana poljoprivredom i urbanim razvojem još od evropskih naselja. Područja koja su ostala netaknuta sada su puna predatora kao što su invazivne mačke i lisice.
Promena režima požara u njihovim zaštićenim mestima za razmnožavanje takođe je donela spor, ali stabilan danak na broj papagaja. Ranije kojima su upravljali Tasmanijski Aboridžini, manje spaljivanja izazvalo je opadanje njihovih biljaka za ishranu bilja i šaša – jedne od prvih vegetacija koje su ponovo izrasle nakon požara.
Svi ovi faktori su verovatno doprineli opadanju broja papagaja sa narandžastim stomakom do tačke u kojoj su postali sve ranjiviji na bolesti zahvaljujući njihovoj niskoj genetskoj raznolikosti.
Njihov mali genetski fond pokazao se problematičnim iu populaciji u zatočeništvu. Ptice koje se uzgajaju u zatočeništvu imaju krila drugačijeg oblika od svojih divljih pandana, što može doprineti njihovoj smrtnosti kada se puste.
„Ukoliko se stope mortaliteta mladih ne mogu smanjiti sa 80 procenata na oko 60 procenata, divlja populacija neće biti samoodrživa“, objašnjavaju biolozi konzervacije sa Australijskog nacionalnog univerziteta Dejan Stojanović i Robert Hajnson u nedavnom ažuriranju statusa narandžastog papagaja.
„Trenutno ne postoje poznate opcije ublažavanja za smanjenje stope mortaliteta osim optimizacije stanja tela gnezda.“
Dakle, za sada se ovim dragocenim pernatim draguljima obezbeđuje dohrana. Novi režimi sagorevanja se testiraju na Tasmaniji u nadi da će povećati njihove prirodne izvore hrane. Ovo je možda pomoglo da se poveća ovogodišnja stopa preživljavanja, sugeriše Troj.
Istraživači poput Troja su upravljali pticama do svakog pojedinca i svakog gnezda. U međuvremenu, nekoliko instituta, uključujući Moonlit Sanctuari, Zoološki vrt Victoria i Five Mile Beach Vildlife Faciliti, pomagali su u programima uzgoja i oslobađanja u zatočeništvu od 2013. godine.
Vojska dobrovoljaca pomaže u nadgledanju ptica u Melaleuci, pazeći na grabljivce i zdravstvene probleme. Sva ova pažnja pruža naučnicima retke detaljne podatke za upravljanje ugroženim vrstama.
„Nekoliko programa konzervacije može da ispita individualnu kondiciju u tako finoj rezoluciji kao što je to moguće za papagaje sa narandžastim stomakom“, pišu Stojanović i Hajnson.
„Razumevanje posledica smrtnosti zbog stanja tela u ranom životu ima važne implikacije za upravljanje staništem u uzgajalištima, čiji izbor jedinki u zatočeništvu za oslobađanje i upravljanje ishranom kako bi se prevazišao jaz između stanja tela divljih i gnezda u zatočeništvu.
Uz kontinuirani naporan rad i puno sreće, ove izazovne životinje još uvek mogu biti spasene sa ivice. Usred šestog masovnog izumiranja naše planete, svaka lekcija koju nas papagaji sa narandžastim trbuhom mogu naučiti mogla bi pomoći u spasavanju bezbroj drugih vrsta koje se bore.
