Skoro jedna šestina Zemljine kopnene površine prekrivena je onostranim pejzažima sa imenom koje takođe može biti nepoznato: karst. Ovi pejzaži su poput prirodnih parkova skulptura, sa dramatičnim terenom prošaranim pećinama i kulama od stene koje je voda polako oblikovala tokom hiljada godina.
Kraški predeli su ne samo estetski privlačni već i od izuzetne ekološke važnosti. Oni su zapisi o prošlim temperaturama i vlažnostima Zemlje.
U istraživanju objavljenom u časopisu Science Advances, predstavljen je novi metod za određivanje starosti kraških pejzaža, što može pružiti dublje razumevanje prošlosti naše planete.
Tradiconalno, određivanje starosti kraških površina je bilo izazovno. Međutim, novi pristup koristi merenje starosti gvozdenih nodula kako bi se preciznije datirali kraški pejzaži.
Metod nazvan (U/Th)-He geohronologija omogućava merenje proizvodnje helijuma prirodnim radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma u gvozdenim čvorićima. Na taj način, starost nodula se može izračunati sa visokom preciznošću.
Na primeru pustinje Pinakles u Nacionalnom parku Nambung u Zapadnoj Australiji, istraživači su datirali gvozdene nodule veličine šljunka, otkrivajući starost od oko 100.000 godina.
Ova otkrića pružaju uvid u prošle klimatske promene i formiranje karstnih pejzaža tokom vlažnih perioda, što je važno za razumevanje evolucije ekosistema.
Povezivanje formiranja kraša sa specifičnim klimatskim intervalima omogućava bolje razumevanje uticaja promena životne sredine na živa bića u prošlosti, uključujući i ljudsku populaciju.
U svetlu ubrzanog klimatskog menjanja izazvanog ljudskim aktivnostima, poznavanje prošlih klimatskih varijacija pruža nam dragoceno znanje za predviđanje i ublažavanje budućih uticaja.
Precizno datiranje karstnih karakteristika može se činiti kao sitan detalj, ali takvo znanje je od suštinskog značaja za razumevanje mogućih reakcija današnjih pejzaža i ekosistema na buduće klimatske promene.
