Nova studija interdisciplinarnog tima istraživača na Univerzitetu Teksas u Ostinu pruža ono što je možda najpouzdanija validacija do sada o povezanosti između fizičke aktivnosti, kvaliteta sna i psihičkog zdravlja.
Studija je otkrila da fizička aktivnost produžava REM latenciju – to jest, vreme potrebno da se uđe u REM fazu. Ovo može ukazivati na to da vežba pomaže da se konsoliduju dublje faze sna pre prelaska u REM san, kada imamo tendenciju da imamo živopisne snove i čini se da je naš mozak aktivan kao i kada smo budni.
Naučne studije podržane anegdotskim dokazima već svedoče o tome da kada redovno vežbamo, bolje spavamo. I, kada bolje spavamo, osećamo se bolje.
Iako postoje brojni naučni dokazi koji to podržavaju, do sada su studije sprovedene u laboratorijskim uslovima, sa zaključcima izvučenim iz posmatranja iskustava nakon samo jedne noći sna. Ovako ograničene metodologije su problematične za svaku naučnu studiju, bez obzira na to koliko su nalazi široko prihvaćeni.
Studija, objavljena u časopisu Naučni izveštaji, istraživala je kako svakodnevni obrasci fizičke aktivnosti utiču na faze sna i emocionalno blagostanje u prirodnom okruženju – kod kuće, na poslu i tokom svakodnevnih aktivnosti – tokom nekoliko meseci.
Istraživački tim je koristio naprednu nosivu tehnologiju za praćenje nivoa sna i aktivnosti kod 82 mlade odrasle osobe. Traktor aktivnosti koji se nosi na zglobu beležio je i kretanje i otkucaje srca. Iz tih signala mogli bi se odrediti periodi dubokog (NREM) sna i REM sna, uz fizičku aktivnost. Za prikupljanje samoprijavljenih podataka o blagostanju korišćena je posebna aplikacija za pametne telefone.
Studija je proizašla iz pilot studije sprovedene kao deo Cele zajednice – Celo zdravlje, velikog izazovnog istraživačkog programa koji ima interdisciplinarni pristup prikupljanju podataka o zdravstvenoj zaštiti, a istovremeno uključuje zajednice i učesnike u proces istraživanja.
Ova sveobuhvatnija studija je uspešno ponovila mnoge nalaze ranije sprovedene u laboratorijama za spavanje: naime, da je bavljenje fizičkom aktivnošću niskog intenziteta i umerenom do intenzivnom bilo povezano sa dubljim, restorativnijim snom i da je bolji san bio u okrenuti, povezan sa više energije i manje stresa sledećeg jutra.
Ključna razlika ovoga puta bila je inovativna upotreba nosive tehnologije od strane istraživača, koja je omogućila kontinuirano praćenje ponašanja učesnika, pružajući sveobuhvatnu sliku dnevnih aktivnosti i njihovog uticaja na san i raspoloženje tokom više nedelja, čak i meseci.
„Možete mnogo naučiti iz laboratorijskih studija, ali očigledno postoje ograničenja u proučavanju obrazaca spavanja pojedinačnih učesnika u samo jednoj noći“, rekao je Benjamin Baird, istraživač docent psihologije i jedan od autora studije. „To je nepoznato okruženje kliničkog tipa, koje može biti stresno. A ni vi ne možete stvarno da gledate tokom vremena. Dakle, uvek postoje pitanja o generalizaciji iz takve vrste dizajna.“
Baird je rekao da su istraživači po prvi put mogli da se pozabave kako su ove razlike u arhitekturi spavanja povezane sa percipiranim blagostanjem ljudi. Arhitektura spavanja se odnosi na strukturu svakog ciklusa spavanja od 90 do 120 minuta: tri faze ne-REM spavanja (lagani, duboki i najdublji NREM san) i REM san, koji čini poslednjih 25% ili tako nešto. svaki ciklus.
„Pokazali smo koristeći standardni Fitbit koji svako može da nosi — čak ni skup naučni uređaj — da je zapravo osetljiv na ove vrste mera arhitekture spavanja, i na način koji pokazuje prediktivne rezultate“, rekao je David M. Schnier, koautor i predsednik Katedre za psihologiju.
„Svet je sada vaša ostriga. Ovaj uređaj možete da koristite za proučavanje svih vrsta različitih podataka o arhitekturi spavanja u vezi sa životnim stilom – u vezi sa raspoloženjem i poremećajima raspoloženja – na terenu, a ne u laboratoriji, za šta su ljudi možda mislili da nije moguće ranije.“
