Stočna balega bi se mogla koristiti za stvaranje sledeće generacije celuloznih materijala, navodi se u novom izveštaju.
Stočna balega se obično koristi kao đubrivo ili kao izvor biogasa za primenu zelene energije, ali studija, koju su predvodili naučnici sa Škotskog ruralnog koledža (SRUC) u saradnji sa univerzitetima u Bristolu i Edinburgu, pregledala je nedavna istraživanja o razvoju visoko vredni materijali dobijeni od stajnjaka od preživara kao što su goveda.
Otkrili su da je balega u velikoj meri zanemarena uprkos raznovrsnosti različitih primena za recikliranu otpadnu biomasu preživara (RVB).
Najčešće primene koriste stajnjak u kombinaciji sa drugim komponentama za stvaranje kompozitnih materijala kao što su plastika, reciklirani karton i papir ili beton. Međutim, mogao bi da se koristi i za ekstrakciju nanoceluloze — perspektivnog biološki zasnovanog i biorazgradivog materijala budućnosti.
Trenutno postoji kompromis između performansi materijala i količine obrade potrebne da se to postigne — ograničavajući kapacitet RVB-a da zameni konvencionalne materijale na komercijalnom nivou.
Profesor Fabricio Scarpa, sa Odeljenja za vazduhoplovstvo u Bristolu, objasnio je: „U ovoj studiji smo pogledali procenu trenutnih proizvodnih procesa i performansi održivih kompozita sa ojačanjima na bazi lignina ekstrahovanih u suštini iz otpada preživara.“
„Ovi kompoziti se takođe mogu napraviti korišćenjem različitih vrsta reciklirane plastike, zajedno sa različitim klasama obnovljenih prirodnih vlakana. Ovo je veoma obećavajuće za buduće primene održivih materijala u ekstrakciji nanoceluloze iz stajnjaka.“
„Nanoceluloza je materijal na biobaziranoj bazi sa veoma interesantnim karakteristikama iz mehaničke perspektive. Pronašli smo dokaze da ojačanja dobijena stajnjakom takođe mogu da obezbede mehaničke karakteristike poput analognih postojećih kompozita napravljenih od ojačanja dobijenih iz izvora koji nisu otpad.“
„U radu takođe opisujemo neke potencijalne mape puta za razmatranje puteva sintetičke biologije za pravljenje održivih materijala na biobaziranoj osnovi od stajnjaka i pomeranje proizvodnje materijala ka održivom, kružnom i lokalnom lancu snabdevanja.
Vijai Kumar Gupta, viši saradnik za istraživanje izazova u SRUC-u, rekao je: „S obzirom na potražnju za održivim materijalima i sve veće interesovanje za istraživanje nanoceluloze, vrlo je verovatno da će uskoro biti izneta iz laboratorije u fabrike i svakodnevne proizvode. .“
„Biomasa otpada od preživara mogla bi biti ključna za prelazak proizvodnje nanoceluloze na velike i ekonomski održive razmere.“
„Nanoceluloza, u kombinaciji sa drugim materijalima kao što su polimeri, metali i keramika, ima ogroman potencijal za upotrebu u antibakterijskim agensima, antioksidansima, senzorima, uređajima za elektromagnetnu zaštitu, adsorbentima u tretmanu vode, gorivnim ćelijama, elektrohromskim i biomedicinskim aplikacijama.“
