Umesto da neguju svoje bolesne mlade, kraljice mrava jedu svoje zaraženo potomstvo na prvi znak bolesti, a zatim ih „recikliraju“ u energiju da bi proizvele nova jaja, pokazala je nova studija koju je vodio Univerzitet u Oksfordu. Nalazi su objavljeni u Current Biology.
Matice mrava obično su same pronalazile nove kolonije, a u ranim fazama su veoma ranjive da njihovo leglo bude uništeno bolešću. Istraživači sa Oksfordskog odeljenja za biologiju teoretizirali su da bi ubijanje bolesnih larvi pre nego što postanu zarazne mogla biti strategija koju kraljice koriste u borbi protiv ove pretnje.
Da bi ovo testirali, istraživači su predstavili matice osnivača crnog baštenskog mrava (Lasius niger) sa larvama koje su bile zaražene gljivičnim patogenom Metarhizium tokom 24 sata. U ovom trenutku, infekcija je bila smrtonosna, ali se još nije prenosila. Matice su kanibalizirale 92% zaraženih larvi – ne ostavljajući ostatke – ali samo 6% kontrolnih larvi koje nisu bile zaražene.
Vodeći istraživač, dr Kris Pul sa Odeljenja za biologiju Oksforda, rekao je: „Kada matice pronađu bolesnu larvu u gomili legla, odmah prionu na posao i provode nekoliko sati žvakajući ih dok ih sve ne pojedu“.
Uprkos potencijalnom riziku od infekcije, sve matice su preživele nakon što su jele zaražene larve. Istraživači sugerišu da bi se kraljice mogle zaštititi gutanjem kiselog, antimikrobnog otrova koji proizvode iz posebne žlezde na kraju svog stomaka. Zaista, neke od kraljica su viđene kako masiraju otvor ove žlezde tokom i posle kanibalizma.
Matice koje su kanibalizirale svoje zaražene larve položile su 55% više jaja nego kontrolne matice koje nisu kanibalizirale, što ukazuje da su hranljive materije iz progutanog potomstva reciklirane za reprodukciju.
Koautor, Flin Bizel sa Odeljenja za biologiju Oksforda, rekao je: „Kraljice mrava same započinju svoje kolonije i u suštini gladuju da bi podigle svoje prve radnike. Kraljice koje daju najviše radnika imaju najbolje šanse da prežive, tako da mogu da jedu i recikliranje zaraženih larvi nazad u proizvodnju legla znači da se vredni resursi ne rasipaju.“
Kada su maticama predstavljene bolesne larve koje su napredovale u zarazni stadijum, one nisu pokušale da ih pojedu. Umesto toga, matice su prskale zarazne larve svojim antimikrobnim otrovom kao da pokušavaju da kontrolišu infekciju. Uprkos tome, većina (80%) matica je i dalje obolela od bolesti i potom umrla. Ključno je delovati rano, pre nego što larve postanu zarazne.
Zanimljivo je da je ovaj „higijenski kanibalizam“ primećen samo kod matica, a nikada kod zrelih mrava radnika. To može biti zato što, za razliku od kraljica (koje se zatvaraju u gnezdo), mravi radnici mogu da se odlože od zaraženih larvi tako što će ih izneti iz gnezda.
Dr Pull je dodao: „Naši rezultati pružaju ubedljive dokaze da kanibalizam rešava problem zadržavanja bolesti i odlaganja leševa u skučenom prostoru podzemnog bunkera kraljica osnivačica, istovremeno osiguravajući da se vredni hranljivi sastojci ne rasipaju — i da to poboljšava njihove šanse da uspešno osnivanje kolonije“.
