Pre vremena dinosaurusa, goli, toplokrvni polagač jaja poznat kao gorgonopsijan pijuckao je vodu iz tropskih poplavnih ravnica Pangee usred gmizavaca koji pasu biljke sa današnje Majorke na Mediteranu.
Njegova smrt pre 270 miliona godina može nam pružiti kritički uvid u našu sopstvenu evoluciju. Paleontolozi sumnjaju da bi to mogao biti najstariji zabeleženi primerak gorgonopsija – do 15 miliona godina stariji od bilo kog prethodno proučavanog – što ga čini najranijim poznatim primerom rođaka sisara.
Iako su ostaci nekompletni, raznolikost kostiju iznenadila je paleontologe koji su ih pronašli. Fosili uključuju fragmente lobanje, pršljenova i rebara, kao i dobro očuvanu butnu kost, pružajući vitalne detalje o diversifikaciji onoga što će postati prvi pravi sisari.
„Gorgonopsijanci su bliži sisarima nego sa bilo kojom drugom živom životinjom“, kaže Ken Angielči, paleomamalog iz Field Museum of Natural Histori u SAD. „Oni nemaju moderne potomke, i iako nisu naši direktni preci, oni su u srodstvu sa vrstama koje su bile naši direktni preci.
Dok su gorgonopsijama nedostajale spoljašnje uši, oni su imali prekursorsku karakteristiku u viličnoj kosti koja se kasnije razvila u naše karakteristične ušne kosti sisara. Njihove noge su takođe smeštene više ispod tela nego bočno raširene reptilske noge naših starijih predaka koji nisu sisari.
„Ako biste videli ovu životinju kako šeta ulicom, izgledala bi pomalo kao pas srednje veličine, možda otprilike veličine haskija, ali ne bi bilo sasvim u redu“, objašnjava Angielczi. „Nije imalo krzno, a ne bi ni imalo pseće uši.“
Baš kao i današnji sisari, ovaj gorgonopsijanac dug 1 metar (3 stope) imao je rupe za pričvršćivanje mišića vilice na bočnim stranama lobanje.
Ovi fosili daju detaljnu sliku onoga što je ujedno i najranija poznata sabljozuba životinja. Ovaj raspored zuba sugeriše da su gorgonopsijanci bili superpredatori svog vremena, verovatno proždirajući biljojeda, drevno stvorenje nalik gušteru, Tramuntanasaurus tiai, čije su kosti pronađene na istom fosilnom mestu.
„Sabljasti zubi su uobičajena karakteristika velikih grabežljivaca ekosistema, a ono što smo pronašli verovatno je bilo u okruženju u kojem je živeo“, kaže paleontolog ICP-a Angel Galobart. „Znamo da je ovo životinja mesožderka, karakteristika koju dele svi gorgonopsijanci širom sveta.“
Tim sumnja da je masovno izumiranje koje se dogodilo pre 273 miliona godina, Olsonovo izumiranje, možda obezbedilo ekološki prostor za preci gorgonopsija i drugih sisara da rastu i cvetaju, zasađujući seme za našu kasniju evoluciju kada su dinosaurusi došli na red.
To što je ovo otkriće neočekivano pronađeno u tropskom regionu sugeriše da možda ima više tragova o poreklu sisara i u ovim regionima.
„Pre vremena dinosaurusa, postojalo je doba drevnih srodnika sisara. Većina tih drevnih srodnika sisara izgledala je zaista drugačije od onoga što mi mislimo da danas izgledaju sisari“, kaže Angielčik.
„Ali oni su bili zaista raznoliki i igrali su mnogo različitih ekoloških uloga. Otkriće ovog novog fosila je još jedan deo slagalice za to kako su sisari evoluirali.“
