Međunarodni tim astronoma izveštava o otkriću velike strukture koja se sastoji od najmanje 20 masivnih galaksija. Struktura, nazvana „kosmička loza“, ima veličinu od oko 13 miliona fizičkih svetlosnih godina. Nalaz je detaljno opisan u radu objavljenom 8. novembra na serveru za pre-štampanje arXiv.
Masivne i guste strukture galaksija se percipiraju kao prethodnici galaktičkih jata — najmasivnijih gravitaciono vezanih sistema u univerzumu. Stoga je otkrivanje novih struktura ovog tipa i njihovo detaljno istraživanje fundamentalno za naše razumevanje formiranja i evolucije galaksija.
Sada je grupa astronoma predvođena Šuovenom Džinom sa Tehničkog univerziteta u Danskoj otkrila novi objekat ovog tipa — veliku strukturu nalik vinovoj lozi, pa otuda i njegovo ime Kosmička loza. Struktura je otkrivena pri crvenom pomaku od 3,44, u polju Ektended Groth Strip (EGS) posmatrano sa JVST. Zapažanja su dopunjena podacima sa svemirskog teleskopa Hubble (HST).
„U ovom radu izveštavamo o strukturi velikih razmera ‘Kosmička loza’ na z = 3,44 u polju Ektended Groth Strip (EGS) pokrivenom JVST anketama i istražujemo dve masivne galaksije u strukturi“, napisali su istraživači.
Zapažanja pokazuju da je kosmička loza izuzetno duga i velika struktura — sa dužinom od približno 13,04 i širinom od 0,65 miliona fizičkih svetlosnih godina. Stoga je ova struktura značajno veća od drugih kompaktnih galaktičkih grupa i proto-klastera na crvenim pomacima iznad 3,0.
Studija je otkrila da se Kosmička loza sastoji od najmanje 20 masivnih galaksija i šest galaksija prekomernih gustina, što doprinosi ukupnoj masi na nivou od 260 milijardi solarnih masa. Dve najmasovnije galaksije u strukturi, označene kao Galaksije A i Galaksije E, su u mirovanju (sa stopama formiranja zvezda ispod 0,5 solarnih masa godišnje) i pokazuju morfologiju kojom dominiraju izbočine.
Kako navodi list, dobijeni rezultati sugerišu da Kosmička loza nije viralizovan sistem i da je na putu da formira jato galaksija. Štaviše, nalazi potvrđuju da se masivne mirne galaksije mogu formirati u rastućim strukturama velikih razmera. Istraživači su dodali da je moguće da će Galaksija E postati najsjajnija galaksija klastera (BCG) ako padne u jezgro klastera u kasnijem kosmičkom vremenu.
Studija je takođe otkrila da su galaksije A i E verovatno ugašene zvezdanim praskom izazvanim spajanjem u poslednjih 500 miliona godina ili povratnom spregom aktivnog galaktičkog jezgra (AGN) pre nego što padnu u jezgro Kosmičke loze.
Sumirajući rezultate, autori rada predlažu dalje istraživanje mirnih galaksija jata pri visokim crvenim pomacima, što bi moglo biti ključno u poboljšanju našeg razumevanja kako se najveće strukture u univerzumu formiraju i razvijaju.
Ovo bi moglo biti moguće uz pomoć nedavno lansiranog ESA-inog svemirskog teleskopa Euclid, jer je jedan od njegovih naučnih ciljeva istraživanje strukture i istorije kosmičke mreže.
