Stavljanje ekrana ispred deteta je isproban i pouzdan način da ih zabavite i utišate – i prilično dobro funkcioniše i za odrasle – ali kao stalna tehnika umirivanja, može imati svoje nedostatke, prema novoj studiji.
Istraživači su pogledali način na koji se digitalni uređaji koriste za smirivanje uznemirene dece uzrasta između 3 i 5 godina. Studija je obuhvatila 422 roditelja i isto toliko dece, a sprovedena je između avgusta 2018. i januara 2020. godine, pre nego što je pandemija COVID-19 uzdrmala škole i kućni život.
Ono što je tim otkrio je da je povećana upotreba uređaja kao umirujućih mehanizama povezana sa većom emocionalnom reaktivnošću ili disregulacijom kod dece tokom nekoliko meseci: pomislite na brze promene raspoloženja i povećanu impulsivnost, na primer.
Asocijacija je bila posebno jaka kod mladih dečaka i dece koja su već imala znake hiperaktivnosti, impulsivnosti i snažnog temperamenta. Čini se da ovi uređaji mogu sprečiti decu da razviju sopstvene načine regulisanja emocija.
„Korišćenje mobilnih uređaja za smirivanje malog deteta može izgledati kao bezopasno, privremeno sredstvo za smanjenje stresa u domaćinstvu, ali može postojati dugoročne posledice ako je to redovna strategija za smirenje“, kaže pedijatar razvojnog ponašanja Dženi Radeski. sa Univerziteta u Mičigenu.
„Posebno u ranom detinjstvu, uređaji mogu izmeniti mogućnosti za razvoj nezavisnih i alternativnih metoda samoregulacije.
Naravno, kao što bi svaki roditelj ili staratelj znao, starosna grupa koja je posmatrana u studiji uključuje decu koja su posebno sklona napadima besa, intenzivnim emocijama i borbi protiv sveta, što čini opciju korišćenja tableta ili telefona za smiri ih sve privlačnije.
I to takođe funkcioniše – ali ono što istraživači sugerišu je da kratkoročno olakšanje od uznemirenog deteta može dovesti do dugoročnih problema sa njihovim emocionalnim razvojem. Drugi načini suočavanja se mogu isključiti.
Autori studije žele da naglase da upotreba uređaja u umerenim količinama može biti korisna i da se ne može lako potpuno eliminisati, a takođe upozoravaju da ne bi trebalo da se koristi kao primarni ili čest način pokušaja da se deca umire.
Ovo je tema koja nije nova, a u prošlosti su roditelji bili zabrinuti da svojoj deci daju previše vremena na televiziji ili da igraju video igrice. Međutim, savremeno iskustvo koje troši medije mnogo je fragmentiranije, interaktivnije i pristupačnije.
„Negovatelji mogu doživeti trenutno olakšanje od upotrebe uređaja ako brzo i efikasno smanje negativna i izazovna ponašanja dece“, kaže Radeski. „Ovo se oseća nagrađujući i roditeljima i deci i može ih motivisati da održe ovaj ciklus.“
„Navika korišćenja uređaja za upravljanje teškim ponašanjem vremenom jača kako jačaju i zahtevi dečijih medija. Što se uređaji češće koriste, deca – i njihovi roditelji – manje vežbaju da koriste druge strategije suočavanja.
Istraživači su izneli neke druge opcije za smirivanje dece, uključujući senzorna iskustva (od slušanja muzike do gnječenja kita u njihovim rukama do skakanja na trampolinu), i namerno imenovanje emocija kako bi ih razumeli.
Emocije kodiranja bojama takođe mogu pomoći deci da nauče, identifikuju i razumeju svoja raspoloženja i lako komuniciraju kako se osećaju. Nuđenje ponašanja zamene, uključujući udaranje jastuka, umesto da udara brata, sestru ili prijatelja, takođe može pomoći.
O ovim opcijama se može razgovarati i objasniti dok su deca mirna, sugerišu istraživači, pre nego što dođe do napada bijesa. U međuvremenu, tajmeri ekrana i stroge granice oko korišćenja aplikacija mogu takođe biti načini za zadržavanje kontrole nad korišćenjem uređaja.
„Sva ova rešenja pomažu deci da bolje razumeju sebe i osećaju se kompetentnijim u upravljanju svojim osećanjima“, kaže Radeski.
„Potrebno je ponavljanje od strane negovatelja koji takođe treba da pokuša da ostane miran i da ne reaguje preterano na emocije deteta, ali pomaže u izgradnji veština regulacije emocija koje traju ceo život.
Istraživanje je objavljeno u JAMA Pediatrics.
