Nova studija objavljena 26. aprila u časopisu Nature Metabolism i koju su vodili naučnici sa Univerziteta u Aberdinu pokazala je da je količina energije koju trošimo dok se odmaramo opala. Istraživački brifing o njihovom radu objavljen je u istom broju časopisa.
Gojaznost je veliki zdravstveni problem, posebno na Zapadu, uzrokovan neravnotežom između energije koju trošimo i količine koju trošimo.
Bilo je mnogo debata o tome da li je primarni doprinos povećanju nivoa gojaznosti taj što smo povećali potrošnju hrane ili smanjili našu potrošnju.
Profesor Džon Speakman, koji je predvodio međunarodni tim naučnika koji su sprovodili istraživanje, rekao je: „Studije o snabdevanju hranom sugerišu da konzumiramo više hrane, ali je teško utvrditi koliko je tačno jer ljudi nisu baš dobri u izveštavanju o tome šta jedu, i možemo da pogledamo brojke o snabdevanju, ali onda je problem kvantifikovanje otpada od hrane. Imamo neke dokaze da ljudi postaju sve više sedeći, posebno sa prelaskom sa manuelnih na sedeće zanimanja—ali to je takođe samo indirektna mera kako mnogo energije koju ljudi troše.“
„Međutim, postoji metoda za direktno merenje naše potrošnje energije koja se zove tehnika dvostruko označene vode, a to je test urina koji podrazumeva da osoba pije vodu u kojoj su vodonik i kiseonik u molekulima vode zamenjeni prirodnim „teškim“. ‘, a zatim meri koliko brzo se izbacuju.“
Tim je napravio bazu podataka o merama koristeći ovu metodu koja je uključivala podatke iz više od 100 studija i više od 6.000 merenja.
Koristeći ovu bazu podataka, čiji je domaćin Međunarodna agencija za atomsku energiju, tim je bio u mogućnosti da analizira više od 4000 merenja odraslih koji žive u Evropi i SAD. Pokazalo se da kada su podaci prilagođeni efektima starosti i telesne strukture, ukupna potrošnja energije ima opao od ranih 1990-ih — za oko 7,7% kod muškaraca i 5,4% kod žena.
Profesor Speakman je rekao: „Očekivali smo da bi moglo doći do pada, ali razlog za pad može biti iznenađenje.
„Kombinovanjem baze podataka merenja ukupnih energetskih potreba sa merama potreba za energijom u mirovanju bilo je moguće utvrditi doprinos ovom padu promenama u potrošnji za odmor i aktivnosti.
„Rezultati su pokazali da je u stvari potrošnja aktivnosti blago porasla i da je pad sve do smanjenja energije koju trošimo kada smo u mirovanju.
Međutim, ostaje misterija zašto su troškovi odmora pali.
„Jedan potencijalni faktor koji doprinosi jesu promene u našoj ishrani. Uspeli smo da vidimo kod miševa da sastav masti koju su jeli utiče na njihov metabolizam, ali da li se isti efekti javljaju kod ljudi zahteva verifikaciju.
„Ovo je potencijalno veoma uzbudljivo istraživanje jer ako se isti efekti javljaju kod ljudi, to povećava mogućnost da bismo mogli da preokrenemo ovaj pad promenom onoga što jedemo.“
