Brzi porast nivoa mora i rezultirajuće povlačenje obalnog staništa viđeno na kraju poslednjeg ledenog doba moglo bi da se ponovi ako globalne prosečne temperature porastu iznad određenih nivoa, prema analizi međunarodnog tima naučnika iz više od deset institucija, uključujući Rutgers.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature, naučnici su izvestili o tome kako su se drevna obalna staništa prilagodila pošto se poslednji glacijalni period završio pre više od 10.000 godina i predvideli kako će se verovatno promeniti sa predviđenim porastom nivoa mora u ovom veku. Oni su sproveli svoju analizu ispitivanjem okeanskih sedimenata drevnih obala iz vremena kada su okeani brzo rasli, uglavnom zbog topljenja ledenih pokrivača na severnoj hemisferi. Ovo ispitivanje im je omogućilo da zaključe kako su se drevna obalna staništa promenila i formirala osnovu za poboljšana predviđanja o sadašnjosti.
„Svaka tona ugljen-dioksida koju čovečanstvo emituje povećava globalni termostat, što zauzvrat povećava tempo globalnog porasta nivoa mora“, rekao je Robert Kop, uvaženi profesor na Odeljenju za Zemljine i planetarne nauke na Rutgers School of Arts and Sciences i autor studije. „Što se okeani brže dižu, to je veća pretnja za plimne močvare, mangrove i koralne grebene širom sveta. Na primer, u našoj analizi, većina plimnih močvara će verovatno moći da izdrži porast nivoa mora ispod 1,5 stepeni Celzijusa [ 2,7 stepeni Farenhajta] zagrevanja, ali dve trećine verovatno neće moći da izdrže 2 stepena Celzijusa [3,6 stepeni Farenhajta] zagrevanja.“
Opsezi temperature koji se pominju u studiji su značajni jer se direktno odnose na Pariski sporazum, međunarodni ugovor o klimatskim promenama usvojen 2015. godine, rekao je Kop, koji je i direktor Megalopolitanskog centra za obalnu transformaciju i ko-direktor Univerzitetske kancelarije klimatskih akcija. Cilj Pariskog sporazuma je značajno smanjenje emisija ugljenika širom sveta kako bi se globalno povećanje temperature u ovom veku ograničilo na 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe, istovremeno nastavljajući napore da se povećanje još više ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa.
Studija predviđa da će više globalne temperature izazvati porast nivoa mora što će dovesti do nestabilnosti i dubokih promena u obalnim ekosistemima, uključujući močvare plime, šume mangrova, koralne grebene i koralna ostrva.
Plimne močvare—nisko ležeće oblasti poplavljene i isušene slanom vodom od plime—štite mnoge svetske obale. Oni sekvestriraju zagađivače, apsorbuju ugljen-dioksid i štite obližnje zajednice od olujnih udara i poplava. Česte su duž atlantskih obala Severne Amerike. Velika prostranstva plimskih močvara obrubljuju obalu Nju Džersija.
„Ovaj novi rad pruža dokaze iz geološke istorije da, bez ublažavanja i prema trenutnim projekcijama, plimne močvare neće imati kapacitet da se prilagode“, rekla je Judith Veis, profesorica bioloških nauka u Rutgers-Nevarku koja nije autor studija, ali je stručnjak za plimne močvare. „Za mnoge plimne močvare u Nju Džersiju ovo nije predviđanje, već opis sadašnje situacije, u kojoj nivo mora raste brže nego što močvare mogu da povećaju svoju nadmorsku visinu. To čini još važnijim smanjenje klimatskih promena onoliko brzo koliko moguće.“
Plimne močvare i šume mangrova prilagođavaju se porastu mora akumulirajući sediment i polako se kreću u unutrašnjost.
„Mangrove i plimne močvare deluju kao tampon između okeana i kopna—oni apsorbuju uticaj talasa, sprečavaju eroziju i ključni su za biodiverzitet ribarstva i priobalnog bilja“, rekao je Nil Sentilan, vodeći autor ovog lista i profesor na Univerzitet Mackuarie u Sidneju, Australija. „Kada biljke postanu preplavljene vodom zbog višeg nivoa mora, one počinju da se koprcaju.“
Prema najgorim scenarijima, ova priobalna staništa, pogođena porastom nivoa mora, smanjiće se i, u nekim slučajevima, isprati, kao što je to bilo u dalekoj prošlosti, prema studiji.
