Istraživači sa Univerziteta u Ajovi identifikovali su tri ključna pristupa kojima ljudi prepoznaju reči, što bi moglo revolucionisati način na koji se procenjuju i tretiraju poremećaji sluha. Ova studija, koja je objavljena u časopisu Nature Communications, fokusira se na ljude koji koriste kohlearne implantate kako bi čuli, i otkriva kako različiti načini prepoznavanja reči mogu pomoći u razumevanju složenosti govornog jezika.
Profesor Bob Mekmarej i njegov tim iz Kliničkog istraživačkog centra za kohlearne implantate pri Univerzitetu u Ajovi otkrili su da iako su korisnici kohlearnih implantata imali različite strategije prepoznavanja reči, osnovni procesi su slični onima kod ljudi koji normalno čuju. Studija je pokazala da neki ljudi čekaju da donesu konačan zaključak o reči, dok drugi mogu da se muče između različitih reči pre nego što odluče koja je tačno izgovorena.
„Naša istraživanja su pokazala da prepoznavanje reči nije univerzalno, već da ljudi usvajaju različite strategije u zavisnosti od svojih sposobnosti i iskustava“, rekao je Mekmarej. „Ova otkrića mogu pomoći u razvoju novih metoda za identifikaciju i pomoć ljudima sa poremećajima sluha.“
U studiji su učestvovali korisnici kohlearnih implantata koji su slušali reči kroz zvučnike i birali odgovarajuće slike sa ekrana. Tehnologija praćenja očiju omogućila je istraživačima da prate kako su učesnici donosili odluke o rečima u realnom vremenu.
Tri identificirane strategije prepoznavanja reči su:
- Čekaj i vidi: Učesnici čekaju nekoliko desetina sekundi pre nego što donesu konačan zaključak o reči.
- Održiva aktivacija: Neki učesnici se bore da odluče između nekoliko reči pre nego što odaberu ispravnu.
- Sporija aktivacija: Učesnici sporije prepoznaju reči.
Ova studija takođe otkriva da su ovi obrasci prepoznavanja reči prisutni i kod ljudi bez oštećenja sluha, što ukazuje na univerzalne procese prepoznavanja reči.
Istraživači se nadaju da će ovo istraživanje pomoći u razvoju strategija koje će bolje podržati ljude sa poremećajima sluha i omogućiti efikasnije pristupe u tretmanu i rehabilitaciji. Sa oko 15% odraslih u SAD-u koji imaju gubitak sluha, ovo istraživanje može imati značajne implikacije za poboljšanje kvaliteta života i komunikacije za mnoge ljude.
