Dok su zdravstveni podaci od suštinskog značaja za naučna istraživanja, ti podaci takođe moraju biti zaštićeni. U svojoj doktorskoj tezi, Irit Kist je pronašla balans između zaštite pojedinca i razmene zdravstvenih podataka.
Kada se dr Kist javi na naš jutarnji poziv timova, jasno možemo da vidimo bolnicu u pozadini. Ispostavilo se da to nije standardni filter – to je zapravo njeno redovno radno mesto. Ona nam govori iz Antoni van Leeuvenhoekziekenhuisa, specijalističke bolnice za rak u Amsterdamu, gde radi kao stručnjak za privatnost. Pored svog posla u jednom od najboljih holandskih centara za lečenje i istraživanje raka, dr Kist je napisala svoju doktorsku tezu o korišćenju podataka o pacijentima.
Dr Kist je započela doktorat. istraživanje još u februaru 2020, neposredno pre početka pandemije koronavirusa. Bilo bi razumno pretpostaviti da joj je tajming dao dodatnu motivaciju, jer su naučna istraživanja koja koriste zdravstvene podatke odjednom postala izuzetno relevantna. Na kraju krajeva, potrebna nam je odgovarajuća vakcina protiv koronavirusa što je pre moguće.
Ali dr Kist stavlja uticaj pandemije na svoje istraživanje u perspektivu, „Moja supervizorka, profesorka Marjanka Šmit, s pravom je istakla da je više ljudi umrlo od raka tokom pandemije koronavirusa nego od COVID-19.
„Drugim rečima: pre nego što se pandemija dogodila, već je postojalo bezbroj bolesti opasnih po život, koje su nam bile dobar podsticaj da istražimo upotrebu zdravstvenih podataka. Ali, kako je rekla, pandemija nam je pokazala da je proces razmene zdravlja podaci za potrebe naučnog istraživanja i zdravstvene zaštite mogli bi se unaprediti“.
Naučno istraživanje bolesti i razvoja lekova uključuje saradnju između istraživača različitih bolnica, laboratorija i farmaceutskih kompanija. Ove stranke se često nalaze u različitim evropskim zemljama, a problem je što samostalno odlučuju o tome kako će prikupljati i koristiti podatke o pacijentima.
Dr Kist nastavlja: „Pacijenti u Holandiji obično moraju da pristanu na korišćenje njihovih ličnih podataka i fizičkog materijala za naučna istraživanja. Međutim, davanje pristanka nije tako jednostavno kao reći „da“ ili „ne“ – pacijenti moraju da budu obavešteni o tome na šta pristaju.
„Zvuči logično, ali na početku istraživanja, specifično istraživačko pitanje i bilo koja buduća područja istraživanja često su još uvek nejasni. U prvoj godini ‘longitudinalnih studija’ (dugoročni istraživački projekti koji mogu da potraju i do 30 godina) posebno je nejasno šta će naučnici konkretno morati da istraže za 30 godina.“
Dr Kist kaže da ni traženje pristanka pacijenta svaki put nije rešenje, „Pacijenti mogu biti teško dostupni. Možda su se preselili, ili – ako više nisu na lečenju – možda ne žele stalne podsetnike na njihovo putovanje raka.“
Tražiti od pacijenata da učestvuju u „novim” naučnim istraživanjima takođe zahteva mnogo vremena i truda. Ona kaže: „Izlažete se u rizik da istraživačka populacija više nije kompletna. Recimo, na primer, počinjete sa 1.000 pacijenata. Za svako istraživačko pitanje, naučnici moraju da kontaktiraju sve te pacijente i pitaju: ‘Da li je to u redu sa ti i ovo?
„Često se sve informacije ionako nalaze u obimnim informacijama o pacijentima — nije neuobičajeno da ti letci imaju 25 stranica. Zapamtite da ovi ljudi imaju rak i druge bolesti, ili su se već oporavili. razmislite o tome da završite sa 500 pacijenata u završnoj studiji: populacija pacijenata bi bila nepotpuna, što bi moglo iskriviti rezultate.
U toj situaciji može doći do „obrnute diskriminacije“. Dr Kist objašnjava: „Naučnici žele da svi učestvuju — ne žele nikoga da isključuju. Na kraju krajeva, inkluzivni pristup vodi do najboljeg odraza društva i stoga do najtačnijih rezultata.
„Međutim, sada znamo da neke grupe stanovništva ređe i kraće učestvuju u ovim studijama. Ako se u nekom trenutku uopšte ne nalaze u podacima istraživanja, onda se među tom populacijom sprovodi manje naučnih istraživanja. grupe — nehotice, naravno.“
Dr Kist smatra da bi bilo od pomoći kada bi se, za potrebe budućih naučnih istraživanja, termin „pristanak“ tumačio šire. Na taj način naučnici više ne bi morali da traže saglasnost od svakog pacijenta za svaki pojedinačni aspekt svog istraživanja.
Dr Kist predlaže da se dozvoli razmena zdravstvenih podataka iz razloga opšteg naučnog interesa, kao što je trenutno slučaj u drugim evropskim zemljama. Konačno, današnji pacijenti takođe imaju koristi od svog lečenja, koji možda nikada nije postojao u svom sadašnjem obliku bez naučnog istraživanja sprovedenog pre 30 godina.
Preporuke dr Kista bi se mogle poštovati u doglednoj budućnosti. Evropski parlament je nedavno usvojio Evropsku uredbu o prostoru zdravstvenih podataka. Napravljen tokom pandemije koronavirusa, ovaj zakon bi mogao da pojednostavi proces deljenja zdravstvenih podataka u svrhe zdravstvene zaštite i naučnih istraživanja.
