Par biotehnologa na Univerzitetu Njukasl, u saradnji sa kolegom sa Univerziteta Northumbria, svi u Velikoj Britaniji, razvili su način korišćenja micelijuma za kreiranje materijala koji se može samoizlečiti. U svom radu objavljenom u časopisu Advanced Functional Materials, Elise Elsacker, Martin Dade-Robertson i Meng Zhang opisuju svoj proces i koliko je dobro funkcionisao kada je testiran.
Micelijum je struktura nalik na niti koju proizvode neke vrste gljiva. Prethodno istraživanje je pokazalo da kolonije gljivica mogu nastati sa preplitanjem micelijuma grananja, što rezultira rastom velikih, mat struktura. Takve strukture se obično nalaze u zemlji. Prethodno istraživanje je takođe pokazalo da se micelijumske prostirke mogu tretirati da bi se proizveo materijal poznat kao micelijumska koža, zbog svoje sličnosti sa kožom od kravlje kože.
Ali kao što istraživački trio primećuje, takvi tretmani imaju tendenciju da ubiju hlamidospore – male čvoriće koje omogućavaju materijalu da se vrati u život u odgovarajućim okolnostima. Nakon ispitivanja uzoraka i procesa kože, razmotrili su mogućnost da malo promene stvari kako bi sprečili ubijanje hlamidospora, što bi moglo omogućiti materijalu da se samozaleči kada se stavi u pogodno okruženje.
Istraživači su uzgajali sopstvenu seriju micelija dodavanjem aktivnih hlamidospora u vodenu seriju ugljenih hidrata, proteina i drugih hranljivih materija. Zatim su dozvolili da prođe dovoljno vremena da se na tečnosti formira gusta koža. Tim je zatim povukao kožu sa tečnosti i stavio je da se osuši. Dok se sušio, primenili su mešavinu temperatura i hemikalija koje su omogućile materijalu da postane poput kože bez ubijanja ugrađenih hlamidospora.
Testiranje dobijenog materijala pokazalo je da je po izgledu i karakteristikama sličan drugim micelijumskim kožama. Da bi saznala da li može da se izleči, grupa je napravila rupe u njemu, a zatim ga stavila u bačvu napunjenu istom tečnom kupkom koja je korišćena u njenom stvaranju. Zatim su je položili da se osuši, i kako je to uradio, primetili su da su oživele hlamidospore vremenom ispunile rupe. Testiranje je pokazalo da je novoobnovljeni materijal bio jednako jak kao i neoštećeni kontrolni uzorak, iako su primetili da je još uvek bilo moguće videti gde su bile rupe.
