Pustinja u južnom Egiptu ispunjena je stotinama petroglifa i natpisa koji datiraju od neolita do arapskog perioda. Najstariji datira iz petog milenijuma pre nove ere, a malo ih je proučavano. Egiptolozi sa Univerziteta u Bonu i Univerziteta u Asuanu sada žele da sistematski snimaju slike na stenama i dokumentuju ih u bazi podataka. Među njima se posebno ističe kamena slika stara više od 5.000 godina koja prikazuje čamac koji na konopcu vuče 25 muškaraca.
„Ovo kulturno blago na severoistoku Asuana je uglavnom nedokumentovano, a kamoli objavljeno“, kaže egiptolog prof. dr Ludvig Morenc sa Univerziteta u Bonu. Petroglifi se nalaze na brojnim i često udaljenim lokacijama u presušenim rečnim dolinama, koje se na arapskom nazivaju „vadi“.
U isto vreme, petroglifi, koji su ponekad na prvi pogled neupadljivi, su pod ozbiljnom pretnjom, posebno zbog trenutnih aktivnosti vađenja kamena u pustinji. „Pogotovo poslednjih godina, već je došlo do ozbiljnog uništavanja ovog kulturnog dobra“, kaže Morenc, koji je takođe član Centra izvrsnosti u Bonu za studije zavisnosti i ropstva (BCDSS) i Transdisciplinarnog istraživačkog područja „Sadašnje prošlosti“ na Univerzitetu u Bonu. „Ovakvi gubici teško da se mogu u potpunosti sprečiti, s obzirom na prostranost prostora, ali je utoliko važnija barem dobra dokumentacija.
Zajedno sa Asuanskim inspektoratom egipatskog Ministarstva za antikvitete, Odeljenje za egiptologiju Univerziteta u Bonu je već dokumentovalo izolovane natpise na stenama. „Ove stenske slike su veliko blago za nauku, koje će se sistematski razvijati u narednim godinama u saradnji između Univerziteta u Bonu, egipatskog Ministarstva za antikvitete i posebno Asuanskog inspektorata“, kaže Mohamed Abdel Haj Abu Bejker, koji je posebno odgovoran za istraživanje stenskih slika u Asuanskom inspektoratu.
Tokom svojih doktorskih studija na Univerzitetu Asuan u Asuanu, Abu Baker će sada raditi zajedno sa Univerzitetom u Bonu na stvaranju sveobuhvatne baze podataka sa arhivom slika o slikama stena. U tu svrhu, Univerzitet izvrsnosti u Bonu podržava inspektora egipatskog Ministarstva za antikvitete godinu dana sa stipendijom iz fondova za izvrsnost federalne i državne vlade. Prof. Morenz je drugi rukovodilac disertacije.
Projekat će sada sistematski snimati stotine slika kamene umetnosti u južnom Egiptu. „Prvi novootkriveni izvori bacaju novo svetlo na predfaraonski period četvrtog milenijuma i važnost socio-kulturne periferije“, kaže Morenc.
Među slikama koje je Abu Bejker snimio tokom svojih istraživanja na terenu, jedna se posebno istakla egiptologu sa Univerziteta u Bonu. Iz ovog perioda visokog kulturnog dinamizma u regionu Asuan kasnijeg četvrtog milenijuma dolazi do sada jedinstvena scena koja nudi uvid u religiju i kultnu praksu. Prikazan je preko neravnina i ivica stene, kako čamac vuče 25 muškaraca podignutih ruku na užetu.
Ovde je očigledno impresivno prikazan ritual — naime velika povorka slike bogova, prema Morenzu. To je jasno iz detalja slike, rekao je on, čamca sa svetilištem i standardom i, posebno, stočnim rogovima, koji su tipični za sakralne slike. „Ova kamena slika nam daje uvid u sveti dizajn naizgled udaljenog pejzaža, Vadi al Agebaba, koji je još uvek u velikoj meri nepoznat u istraživanjima“, kaže egiptolog.
Čitava kasnija faraonska kultura počiva na ovim počecima slikovitog insceniranja religije. Morenc: „Ovde se otkriva visok značaj religije i posebno kulta bogova u još uvek predegipatskom društvu druge polovine četvrtog milenijuma kao faktor stvaranja kulture.“
