Nova studija Oksfordskog Leverhulm centra za demografske nauke procenjuje da je 5,3 miliona ljudi u Ukrajini interno raseljeno za manje od tri nedelje nakon ruske invazije 24. februara 2022.
Dok su podaci Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice pokazali da je 5,8 miliona ljudi u Ukrajini prešlo granicu sa susednim zemljama početkom maja 2022, malo se znalo o kretanju 38 miliona ljudi koji su ostali.
Ova nova studija, objavljena u Population and Development Reviev, pruža inovativnu metriku za praćenje raseljavanja stanovništva u Ukrajini nakon ruske invazije. Ova metrika kombinuje dnevne podatke Ujedinjenih nacija o tome koliko ljudi prelazi ukrajinsku granicu sa dnevnim podacima istraživača o aktivnim korisnicima Fejsbuka kako bi se pratilo raseljavanje stanovništva širom ukrajinskih provincija. Ova metrika takođe uzima u obzir procenat ljudi koji su bili aktivni na Fejsbuku pre invazije da bi se ublažila bilo kakva pristrasnost.
Vodeći autor dr Daglas Lisur iz Oksfordskog Leverhulm centra za demografske nauke rekao je: „Prisilno raseljavanje stanovništva zbog sukoba je inherentno teško izmeriti jer se ovo često oslanja na tradicionalne metode terenskog istraživanja koje su teške u konfliktnim područjima, a rezultati brzo zastarevaju. Koristeći društvene mreže i podatke o ciljanom oglašavanju, uspeli smo da vrlo brzo prikupimo informacije o dnevno aktivnim korisnicima Fejsbuka u ukrajinskim provincijama i podelimo ih na petogodišnje starosne grupe i pol“.
Autori su mogli da procene da je 5,3 miliona ljudi interno raseljeno iz svoje matične provincije između 25. februara i 14. marta 2022. Otprilike u isto vreme, Međunarodna organizacija za migracije procenila je sličan nivo internog raseljenja stanovništva od 6 miliona ljudi.
Obe ove studije doprinele su da Ujedinjene nacije revidiraju svoju početnu procenu internog raseljenja od 1,6 miliona ljudi oko tri nedelje nakon ruske invazije na 6,5 miliona od 16. marta 2022.
Za nešto više od tri meseca od početka ruske invazije, procene studije pokazuju da je preko šest miliona ljudi interno raseljeno iz svoje matične provincije. Studija je takođe kvantifikovala povećanje stanovništva u zapadnoj Ukrajini i velika raseljavanja, posebno među ženama i decom, daleko od konfliktnih područja kao što je Kijev pre i tokom ukrajinske krize.
Glavni autor dr Daglas Lizur dodaje: „Nakon što smo se obratili humanitarnim grupama koje su pojačavale svoj odgovor da podrže raseljenu populaciju u Ukrajini, postalo nam je zaista jasno da bi naše dnevne procene stanovništva mogle pomoći Ujedinjenim nacijama i drugima da procene humanitarne potrebe i razviti strategiju ciljanog odgovora“.
Oksfordski Leverhulm centar za demografske nauke nastavlja da radi sa Ujedinjenim nacijama, Međunarodnom organizacijom za migracije i drugim humanitarnim grupama kako bi pomogao u distribuciji humanitarne pomoći određenim lokacijama i starosnim grupama kojima je najpotrebnija.
Profesorka Melinda Mils, viši autor studije i direktor Leverhulm centra za demografske nauke, zaključuje: „Veoma sam ponosna na svoj tim i naše saradnike koji su brzo odgovorili na potrebu za informacijama o internom raseljenju u Ukrajini kako bi pomogli u humanitarnoj pomoći. odgovor. Ova metrika je jedna od jedinih kvantitativnih procena internog raseljenja u virtuelnom realnom vremenu, koju nastavljamo da razvijamo kako bismo pomogli onima kojima je to potrebno tokom humanitarnih kriza.“