Istraživači sa Universitat Autonoma de Barcelona (UAB), Instituta za zdravstvena istraživanja Gregorio Maranon i Instituta za istraživanje Hospital del Mar objavili su prvi rad koji daje pregled naučne literature o neurobiološkoj adaptaciji koja se javlja tokom trudnoće i nakon porođaja kod ljudi i drugih životinja.
Članak, sa Camilom Servin-Barthet i Magdalenom Martinez kao prvim autorima i Oscarom Vilarroia i Susanom Carmonom kao starijim autorima, objavljen je u Nature Reviews Neuroscience i biće predstavljen na naslovnoj strani oktobarskog izdanja časopisa.
Istraživači su pregledali ukupno 174 članka, u kojima su analizirali veze između tri fundamentalne oblasti: promene u strukturi mozga, hormonske evolucije i ponašanja majke, kako bi otvorili nove pravce istraživanja i unapredili istraživanja usmerena na žene.
Prema naučnicima, sve informacije upućuju na fluktuaciju hormona, uglavnom vezanih za estrogene, kao ono što pokreće procese plastičnosti u mozgu tokom ljudske trudnoće i postporođajnog perioda. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se objasnilo koje vrste procesa plastičnosti (koji podrazumevaju promene u funkciji moždanih ćelija, strukturi i povezanosti) su uključeni u prelazak na majčinstvo kod ljudi i kako utiču na ponašanje majke.
Majčinstvo je fiziološki i psihološki događaj koji menja život, koji uključuje niz prilagođavanja ponašanja majke, u cilju obezbeđivanja dobrobiti njenog potomstva.
Istraživači iz UAB-a i Instituta za istraživanje Hospital del Mar prvi su 2017. pokazali da trudnoća podrazumeva promene u morfologiji mozga novorođenih majki, smanjujući zapreminu sive materije u regionima uključenim u društvene odnose, i da te promene održavane najmanje dve godine nakon porođaja. Od tada, istraživači su primetili da se siva materija mozga menja u zapremini u različitim fazama materinstva i posle porođaja i da je uvek praćena ekstremnim fluktuacijama hormona.
U članku istraživači po prvi put opisuju tri fundamentalna faktora u razumevanju adaptacije na majčinstvo kod ljudi. Prvi su estrogeni (estradiol), kao glavni kandidati za hormone u izazivanju promena u mozgu. Drugo je moždani krug koji se odnosi na društvenu kogniciju (uključujući medijalni frontalni korteks i prekuneus, kao i druga područja), kao specifičan region u kome se ove promene dešavaju. I treće, tu su psihološke promene, odnosno kognitivni i emocionalni procesi neophodni za razvoj odnosa majka-dete koji se prilagođava različitim fazama trudnoće i posle porođaja. Ovaj treći faktor je ono što najviše razlikuje ljude od drugih životinja i o njemu se malo zna.
Na osnovu objavljenih dokaza, istraživači ističu koji procesi neuroplastičnosti najverovatnije doprinose identifikovanim promenama i kako one mogu biti povezane sa trudnoćom i hormonima ponašanja majke. Takođe su pripremili mapu puta sa različitim linijama istraživanja kako bi unapredili proučavanje ljudske adaptacije na majčinstvo.
Jedna prva linija istraživanja trebalo bi da se fokusira na identifikaciju supstrata moždanih ćelija. Prema mišljenju stručnjaka, malo je verovatno da se velika dinamika promena sive materije na morfološkom i molekularnom nivou proizvodi isključivo plastičnošću. Kod pacova, istraživači su primetili da hormonska fluktuacija, posebno na kraju trudnoće, utiče na plastičnost neurona i mikroglije, sa većom proliferacijom ovog drugog tipa ćelija.
Druga linija bi trebalo da radi na opisivanju mehanizama pomoću kojih seksualni hormoni, posebno estrogeni, dovode do promena otkrivenih u strukturnoj i bihevioralnoj reorganizaciji. S obzirom na hormonsko okruženje koje postoji tokom trudnoće i postpartalnog perioda i interaktivnu prirodu ovih molekula, najverovatnije je da su ove promene rezultat složene razmene steroida i hormonskih peptida. Da bi se ova uloga bolje razumela, moraju se sprovesti istraživanja većeg broja hormona i metabolita, sa posebnom pažnjom na oksitocin i prolaktin.
Treći izazov se fokusira na identifikaciju psihološke evolucije koja se dešava tokom trudnoće i posle porođaja i karakterizaciju funkcionalnih promena u mozgu odgovornih za razvoj ljudskog ponašanja. U studijama na pacovima primećene su molekularne i morfološke promene praćene pojavom majčinskog ponašanja, ali ne i kod ljudi. Ne samo to, već je povezanost između neuroanatomskih promena i različitih aspekata ponašanja majki kod ljudi malobrojna i teško ih je ponoviti.
Poboljšanje metodologije u MRI studijama na ljudima i upitnicima omogućiće nam da bolje zaključimo vezu između uočenih promena u mozgu i različitih komponenti ponašanja majke. Sve ovo imajući u vidu ekstrinzične faktore posle porođaja, koji bi mogli da izazovu promene u krugovima vezanim za brigu o majci.
Većina do sada sprovedenih studija koristila je pacove. Zato istraživači stavljaju naglasak na važnost razvoja istraživačkih studija o ženama. „Postoje podudarnosti između ljudi i drugih životinja, ali postoje mnoge cerebralne razlike, posebno u moždanoj kori, najrazvijenijem delu mozga, i hormonske razlike, s obzirom da je koreografija između polnih hormona različita kod svake vrste“, objašnjava Camila Servin, istraživač sa Odeljenja za psihijatriju i pravnu medicinu UAB i Instituta za istraživanje Hospital del Mar.
„Do 2017. nismo počeli da proučavamo promene u mozgu koje se dešavaju tokom trudnoće, a do sada je vrlo malo proučavano o ulozi hormona i psihološkog okruženja“, objašnjava Oscar Vilarroia, istraživač sa Odeljenja za psihijatriju i pravnu medicinu UAB. i na Institutu Hospital del Mar Reseach. „Iznenađujuće, proučavanje onoga što je jedno od najopštijih i najvažnijih ljudskih iskustava nikada nije zauzelo centralnu pozornicu“, zaključuje neuronaučnik.
